Pasijans vremena i sudbina

DRAŠKO REĐEP (Novi Sad)

1. "LA SANS PAREILLE", Milisav Savić ("Agora")
2. "IZLOŽBA", Miodrag Kajtez ("Agora")
3. "LEONARDO NA DUNAVU", Dragan Jovanović (autorsko izdanje)
4. "CINOBER", Srba Ignjatović (Fondacija "Solidarnost Srbije")
5. "GODINA BUNTA", Đorđe D. Sibinović (Fondacija Multinacionalni fond kulture)
Iako je rano i veoma dobro uočeno da M. Savić piše u svakoj svojoj knjizi novu, najbolje osobine ranih, kultnih njegovih naslova, u ovom toskanskom romanu overavaju na originalan način najbolje osobine Bokača i Crnjanskog. Pasijans vremena i sudbina traje nesvakidašnje uzbudljivo. M. Kajtez ostvario je ponovnu i moćnu opoziciju potrošenom feljtonizmu vegelovskog tipa. On je Novi Sad dokazao kao istinitu agendu, u najboljoj tradiciji A. Tišme i D. Kiša. Autor koji piše u maštovitim kovitlacima "istinitih legendi" D. Jovanović, čak i kad piše "samo za erudite", osvaja radoznalost i najmanje tipičnih čitalaca. Nemojte ni očekivati da može da se dopadne našim kritičarima opštih mesta. Poneka poglavlja njegovog romana dosežu slobodne prostore promišljanja D. Merešovskog iz sage o uskrslim bogovima. Sama već poslanica Tomažu Šalamonu, zbirka pesama S. Ignjatovića više i dramatičnije upozorava i izaziva nespokoj, kao čist antologijski trenutak. Konačno jedna knjiga stihova, koji se sugestivno obraćaju onom drugom. Čini se da je bio poslednji trenutak da nas Đ. D. Sibinović upozori da je još moguće nastavljati Zolinu buntovnu rečitost nad nepravdama i zlom voljom veka. Njegov glas, poput obnovljenog dositejevskog kazivanja visoke etičnosti, zaslužuje ne samo podršku, nego i nova čitanja.

1. "RAJSKA VRATA", Ljubica Arsić ("Laguna")
2. "I NOĆ SE UVUKLA U NjEGOVO SRCE", Đorđe Pisarev ("Agora")
3. "SVETLOST NA VODI", Veselin Marović ("Arhipelag")
4. "O PASTIRU I KAMENU SA SEDAM OČIJU", Selimir Radulović ("Prometej")
5. "SEVER, UDALjEN ZVUK", Gordana Đilas (NB "Stefan Prvovenčani")
Roman Lj. Arsić otkriva nam zavodljive svetove koji se kriju iza fasada Firence i Beograda i podseća nas da je svaki čovek - tajna. Ova uzbudljiva pripovest pokazuje kako se od tuđe slučajno izgubljene stvari stiže do preispitivanja sopstvenih emocija i složenog mozaika porodičnih odnosa. Roman Đ. Pisareva je izuzetno štivo. Ta priča čitaoca koji živi u paralelnim svetovima, oslobađa griže savesti i navodi na zaključak da je jedino tako moguće preživeti surovu svakodnevicu. Zapisi V. Markovića nastajali su između 2003. i 2005. godine, dok je autor sa porodicom živeo u Oslu. Knjiga je vrlo lična, govori o utiscima koji su Markovića naučili da svet posmatra drugačije; sačekao je da se uspomene slegnu, da vreme izdvoji najvažnija sećanja i objavio ih.

Spev S. Radulovića u celosti je posvećen najvećoj priči ikad ispričanoj, kako zovu Sveto pismo. Zato i pesme, deluju gotovo stopljeno sa biblijskim citatima, i zvuče kao krik savremenog čoveka. Stihovi G. Đilas jednostavno i sažeto opominju da ljubavi nema dovoljno i da se sa tim nedostatkom može živeti. Pesnikinja se na svom imaginarnom i stvarnom Severu oseća dobro, jer pronalazi svet nevinosti i prostodušnosti. S. Petrović pokazuje da se Hegelov stav o kraju umetnosti, donekle tačan u vremenu tehnološkog progresa, ipak povlači pred povratkom Šelingovoj misli u 20. veku, o umetnosti i mitologiji kao pozitivnim izborima sa druge strane apstraktnog racionalizma.

1. "REPUBLIKA ĆOPIĆ", Vule Žurić ("Službeni glasnik")
2. "DOĐI NA JEDNO ČUDNO MESTO", Vesna Aleksić ("Kreativni centar")
3. "PARK LOGOVSKOJ", Dana Todorović ("Geopoetika")
4. "MNOŽENjE SVETOVA", Miodrag Sibinović ("Klio")
5. "ŠELING PROTIV HEGELA", Sreten Petrović ("Albatros plus")
Obuhvatajući zavidan publicistički faktografski materijal, iz policijske administracije i dnevne štampe, V. Žurić sa neskrivenom fascinacijom i predanošću Branku Ćopiću pomno beleži lični višedecenijski dnevnik čitanja, srećno ukalupljen u biografsku imaginaciju. U romansiranoj hronici o prirodnoj katastrofi koja je pogodila Obrenovac 2014. godine V. Aleksić odmerenom samorefleksijom zamenjuje crnohroničarski žanr tragikomičnom prozom za mlade. U romanu lišenom pretencioznosti oponašanja ruske književnosti a pisan om sa neposustalim čitalačkim užitkom u njoj, D. Todorović se poigrava gogoljevskim metaforama, atmosferom devetnaestovekovne Rusije i superiornim humorom ruskih klasika. U sveobuhvatnoj kulturološko-književnoj istoriji recepcije prevoda ruskih pisaca u srpskoj književnosti od 10. do 21. veka, M. Sibinović pokazuje kako je plodotvorno prožimanje dve književnosti omogućavalo ojačavanje literarne samosvesti i podizanje estetičkih i naučnih kriterijuma u srpskoj kulturi.

SANjA MACURA (Banjaluka)

1. "GRAD ZA NEZBRINUTU DJECU", Dragan Tepavčević (Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo)
2. "TISKA", Dragan Hamović, (NB "Stefan Prvovenčani")
3. "PISMO PETRU KOČIĆU I JOŠ PONEKOME", Anđelko Anušić, ("Službeni glasnik")
4. "U SJEĆANjU NA ZABORAV", Saša Knežević (Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo)
5. "LA SANS PAREILLE", Milisav Savić ("Agora")
Dva od tri romana koja kandidujem, iz pera D. Tepavčević i S. Knežević na prvi pogled su tematski srodna, jer su bazirana na slici prošlog rata u Bih, prevashodno u Sarajevu. Ipak, pristup temi u njima je bitno različit i fluktuiše između, s jedne strane literarizacije potrage za neuhvatljivim i nesagledivim identitetom, pretočene u priču o nemanju sebe i ljubavi prema Gradu (koji nudi D. Tepavčević) i s druge strane, pristupom ratno-porodičnom narativu kroz dijalog koji se nadvija nad ratnom i poratnom emotivnom pustopoljinom (koji je karakteristika romana S. Kneževića). U istu tu šaku "stisnuti" su i Anušićevi narativi, koji prosijavaju iz knjige priča okupljenih oko teme granice i na njoj Krajine, donoseći bokore reči gotovo zaboravljenih. Zbirka D. Hamovića, nudi pesničke tekstove i prozne zapise koji poetizuju mnogostrukost poveznica između individue i sociusa, sebe i mnoštva, vremena i bezvremenosti. Ravnopravno, uz njih stoji i roman M. Savića, progovarajući kroz nesvakidašnju životnu i ljubavnu priču koja u sebi spaja kontrapunkt idiličnosti Firence i surovosti zbivanja na Kosovu, podsećajući čitaoca na to da mrak u džepu u kojem je stisnuta pesnica ne gasne ni kada nad njim svetli renesansna toplina Toskane.