Potraga za biografijom

ALEKSANDAR JOVANOVIĆ (Beograd)

1. "RASPRAVA O GATALICI", Petar Pijanović (KOV)
2. "U DOSITEJEVOM KRUGU", Persida Lazarević di Đakomo (Zadužbina "Dositej Obradović")
3. "NEPREKIDNO DETINjSTVO", Valentina Hamović (Zmajeve dečje igre)
4. "REPUBLIKA ĆOPIĆ", Vule Žurić ("Službeni glasnik")
5. "VEDI NAPOLI E POI MUORI - NAPULj U SRPSKIM PUTOPISIMA", Mario Liguori ("Službeni glasnik")
Temeljnim studijama o klasicima srpske moderne književnosti, o Pekiću, Kišu, Paviću i Bulatoviću, P. Pijanović je dodao raspravu u kojoj je sagledao celoviti opus mlađeg, a već potvrđenog pisca. Aleksandar Gatalica je Pijanovića privukao složenošću i snažnim kulturnim podtekstom svoje proze, a Pijanović je na najlepši način ukrstio kritičarsku strast sa naučnim opisom. Škotski prosvetitelji bili su glavna akademska zajednica u Evropi u XVIII veku i došavši u dodir sa njima Dositej je bio na samom izvoru književnih i društvenih ideja svoga vremena. Iako je u drugom delu "Života i priključenija" sam Dositej dao više napomena o tome, do studije P. L. di Đakomo nije bilo detaljnijih analiza ovih izuzetno značajnih podsticaja. Ovo je studija o jednom naizgled slučajnom, ali za srpsku književnost sudbonosnom susretu. Poslednjih godina proučavanje književnosti za decu i mlade doseglo je domete kakve gotovo da nije imalo u svojoj dvovekovnoj istoriji. Radovi J. Ljuštanovića, Z. Opačić, T. Tropin, P. Pijanovića idu u vrh ne samo eseja o književnosti za decu, nego u vrh eseja o srpskoj književnosti uopšte. Njima se, sa punim pravom, pridružuju i studije V. Hamović, prethodna o Vasku Popi i Dušanu Radoviću, i ova prelepog naslova "Neprekidno detinjstvo", koja donosi 14 dragocenih eseja o piscima kod kojih detinjstvo neprestano treperi kao rezervoar arhetipskih slika i nikada zgasla emocija.

Spajajući podatke iz Ćopićevog života, njegovu biografiju koju nam je neprestano davao u svojim delima i sopstveni pripovedački nerv, V. Žurić je napisao naizgled nepretenciozan, ali jedan od najboljih romana u protekloj godini. Žurić nije iskoristio Ćopićevu godišnjicu radi sopstvenog predstavljanja, nego da bi služio ovom velikom a namerno skrajnutom piscu i, na taj način, dao je lep književni doprinos srpskoj kulturi sećanja. M. Liguori je istraživao srpske putopise o Napulju sa strašću i senzibilitetom koje smo već sreli u knjigama njegovih lirskih putopisa i priča, ali ne nauštrb preciznosti naučnog opisa. A to je (bilo) moguće jer Liguori svojim životom i delom, kao retko ko u nas, potvrđuje teorijske postavke imagologije, dajući joj svojevrsni otisak autora.

1. "SVETLOST NA VODI", Veselin Marković ("Arhipelag")
2. "KUTIJA ZA SNOVE", Nikola Bertolino ("Rende")
3. "NIZ GELENDER", Nenad Jovanović ("Fabrika knjiga")
4. "PERTLE", Božidar Mandić ("Službeni glasnik")
5. "PRIČE S MARSA", Srđan V. Tešin ("Arhipelag")
Knjiga putopisa V. Markovića jedna je od najboljih proznih knjiga objavljenih tokom 2015: delo o Norveškoj, svetlosti, krhkim trenucima, ispresecano tramvajskim šinama, samoćom i uspomenama iz ranog detinjstva. Kratke priče N. Bertolina, ispripovedane u samoći, u praznom stanu ili kući na periferiji, povlače crtu između sna i jave, detinjstva i starosti, stvarnosti i fantastike. N. Jovanović polazi od 15 naslova, koje mu je zadao David Albahari, ali nastavlja sam i sigurno se kreće po svom već prepoznatljivom književnom svetu, pišući o odlascima, dolascima i materiji, koja se u gotovo svim pričama rastvara do čestice. B. Mandić priča o jednom vremenu (komune, auto-stop) umetnosti, fudbalu, neuklapanju, ali najpre o složenom odnosu između braće. Junaci Tešinovih kratkih priča briju se tupim žiletom. Njegov betonski kvart Mars, "sirotinjska čorba od dođoša, besposličara i penzionera", pozornica je za tvrdu prozu o životu, koji postaje crna hronika.

1. "KORČULANSKI ĐIR", Olivera Skoko (Gradska narodna biblioteka Zrenjanin)
2. "PRIČE S MARSA", Srđan Tešin ("Arhipelag")
3. "REPUBLIKA ĆOPIĆ", Vule Žurić ("Službeni glasnik")
4. "SEDAM ŽIVOTA PRINCEZE SMILjE", Gordana Ćirjanić ("Vukotić medija")
5. "I NOĆ SE UVUKLA U NjEGOVO SRCE", Đorđe Pisarev ("Agora")
Roman O. Skoko odvodi nas u barokni Perast, uverljivo oživljava lik slikara Tripa Kokolje i paralelno pripoveda o jednoj savremenoj ljubavnoj strasti. Konstrukcijom priče i erudicijom ovo delo se izdvojilo iz mnogobrojnih sličnih romana posvećenih ulepšanoj prošlosti i nostalgiji za istinskom stvarnošću. S. Tešin matematički precizno, ali i pesnički nadahnuto gradi ogoljene i svedene priče o savremenoj svakodnevici i o njenim neugodnim i tamnim marginama. Struktura romana V. Žurića daleko prevazilazi česte pokušaje da se oživi sećanje na "junake" naše prošlosti. Roman ne samo što je uspela stilizacija Ćopićevog literarnog izraza, već je u pitanju i zanimljiva, duhovita i samosvesna potraga za biografijom ovog pisca koja bi bila istinski i topli životopis, a ne tek hladna, objektivna i narcisoidna rekonstrukcija. Slično se može reći i za romane G. Ćirjanić i Đ. Pisareva, koji potvrđuju mesto njihovih autora u vrhu savremene srpske književnosti.

MILETA AĆIMOVIĆ IVKOV (Beograd)

1. "LA SANS PAREILLE", Milisav Savić ("Agora")
2. "SEDAM ŽIVOTA PRINCEZE SMILjE", Gordana Ćirjanić ("Vukotić medija")
3. "STARAC I PESME", Slobodan Zubanović (NB "Stefan Prvovenčani")
4. "NEVIDLjIVA MESTA", Tomislav Marinković (NB "Stefan Prvovenčani")
5. "SILAZAK U SAMOĆU", Đorđo Sladoje ("Filip Višnjić")
Knjiga majstora priče M. Savića pokazuje u kolikoj je visokoj i stvaralačkoj meri ovladao veštinom sklapanja morfološki i stilsko-jezički višestruko složenog romana. Dramatična sudbinska istorija u romanu G. Ćirjanić je predočena punim glasom pažljivog biografa i diskretno angažovanog romansijera: višeslojno i višeznačno, slikovito i uverljivo.

Nova zbirka pesama S. Zubanovića je jedan od najviših vrhunaca njegovog pesništva, i jedan od najsrećnijih trenutaka naše savremene poezije. T. Marinković svojom knjigom potvrđuje u kojoj je meri njegov stišan i setan, misaono produbljen liski glas prepoznatljiv i važan na mapi našeg savremenog pesništva. Đ. Sladoje je na tragu stražilovske linije ispevao lirsko-melanholičnu knjigu pesama u kojima su epifanijski trenuci zadobili sjaj meditativnog ozarenja i neprolazne lepote života i sveta čovekovog.