Simoviću Izviiskra NJegoševa: Nesloga je naše zlo

PESNIK, akademik Ljubomir Simović dobitnik je pete književne nagrade "Izviiskra Njegoševa", a ime laureata proglašeno je u četvrtak u Narodnom pozorištu.

Nagrada koju bijenalno dodeljuju Eparhija budimljansko-nikšićka i kompanija "Mona", a koju čine povelja, plaketa i novčani iznos, Simoviću će biti tradicionalno uručena uoči Dana Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću.

Svojim dolaskom na svečanost, poštovanje Simovićevom delu i prestižnoj nagradi ukazali su raniji dobitnici Rajko Petrov Nogo i mitropolit Amfilohije, ambasador Rusije Aleksandar Čepurin, Ljubivoje Ršumović, Radomir Andrić i mnogobrojni gosti.

- Ono što uvek moramo uzimati u obzir to je da su Njegošu u kome je Isidora Sekulić videla pesnika vasionskih aspiracija, oko ruku, nogu i krila bili vezani lanci vladara, koji su ga iz tih njegovih vasionskih aspiracija prinudno prizemljivali na tlo istorije jednog malog i odasvud i spolja i iznutra ugroženog naroda. Međutim, možda su upravo ta prizemljenja činila njegovo delo dramatičnijim i sadržajnijim i možda su mu upravo ona obezbeđivala produženu aktuelnost - rekao je Simović u zahvalnoj besedi.

Pitanje: "Šta je čovek?", po njegovim rečima, osnovno je pitanje pred kojim se nalazi Njegoš i ponavlja se u najrazličitijim situacijama i kontekstima:

- Šta je čovek u odnosu na Boga, svemir, naciju i narod, nacionalne mitove, religiju, istoriju, politiku i konačno na samoga sebe. Odgovori na ovo pitanje kreću se u najvećim rasponima koji će se u "Luči mikrokozma" sažeti u ciglo tri stiha: "Zloća, zavist, adsko nasledije, ovo čojka niže skota stavlja, um ga opet s besmrtnima ravni". Dokazi i za jedno i za drugo neprekidno se smenjuju na Njegoševim stranicama.

Ovaj pesnik, istakao je Simović, govorio je i o našem karakteru i mentalitetu, o neslozi:

- Pre Njegoša to zlo je video i na njega ukazao još Dositej kada je upozoravao: "Srbija, Bosna i Ercegovina izbaviće se s vremenom od Turaka i oloboditi, ali ako narod u ovim zemljama ne počne otresati sujeverje i ne iskoreni mrzost za zakon, oni će sami sebi biti Turci i mučitelji". Ne, dakle, samo neslogu - i Dositej i Njegoš će videti još jedno najveće zlo. Dositej je kazao: "mrzost za zakon" a Njegoš će zaključiti: "Rođeni smo u besudnu zemlju". Na neslogu će nam ukazivati i Sterija i Zmaj i Laza Kostić. Ovaj gorki lajtmotiv se nastavlja kroz celu našu istoriju i poeziju sve do današnjih dana. Kao da nikad nismo čitali ni Dositeja ni Steriju ni Njegoša ni Zmaja ni Lazu, kao da nikad nismo čitali nikoga.