Naša sujeta za Nobela

UZ SANU i Srpski PEN centar, stoji i Udruženje književnika Srbije, kada je reč o odnosu prema kandidovanju naših pisaca za Nobelovu nagradu. U poslednjih nekoliko godina iz Francuske 7 nije otišao ni jedan predlog u Stokholm. Ove godine, doduše, pismo iz Nobelovog komiteta za književnost Švedske akademije, sa molbom za nominaciju, nije ni stiglo u srpsku kuću pisaca.

Ova tema je, kako saznaju “Novosti”, poslednji put bila na tapetu u Udruženju kada je pre nekoliko godina bilo reči o Dobrici Ćosiću, kao našem kandidatu.

Predsednik UKS Radomir Andrić, međutim, smatra da bi o tome valjalo razgovarati, i pristalica je učešća u trci za najprestižniju nagradu:

- Naša književnost zaslužuje pažnju. Trebalo bi da zajednički istupimo prema svetu i da predložimo kandidate. Tako se nekad radilo kad je bio Ivo Andrić, tada smo imali i Krležu... U to vreme iza njih dvojice je stala država.

Srpska nominacija za “Nobela”, bi po Andrićevom mišljenju, izvukla na videlo pisce čije je delo već relevantno i sa specifičnom težinom, koji su prevedeni i i te kako cenjeni u svetu:

- Imamo Davida Albaharija i Dragana Velikića. Treba razmišljati i o dramskom piscu Dušanu Kovačeviću. Njegovo delo izvodi se po svetu, strana publika je prepoznala njegove metafore. Mnogi još to zaslužuju: Radovan Beli Marković, Radoslav Bratić, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Dragoslav Mihailović, Miro Vuksanović...

Uvek, nažalost, ima neko “ali”. Andrić priznaje da je, kao i u drugim institucijama i u UKS vidljiva podeljenost na razne struje...

- U našoj sredini se množimo deleći se. Čim se u Srbiji o nekome progovori, uvek mu se i nešto prigovori. A mnoge naše pisce u svetu skoro da više cene nego ovde, što je paradoks. Sve dok, kao u basni, svako vuče na svoju stranu, dok vlada klanovska negativna selekcija, neće biti bolje. Istina je i da mnogi pisci smatraju da su kandidati za Nobelovu nagradu, potajno se nadaju da će je jednog dana dobiti. Baš zbog toga je teško da nađemo zajednički jezik. Svi umetnici imaju pogonsko gorivo, a to je i sujeta - kaže Andrić.

U mlađem udruženju pisaca, Srpskom književnom društvu kažu da nikada nisu došli u priliku da raspravljaju o ideji da predlože nekog od svojih članova za najprestižnije svetsko književno priznanje.

- Izostanak i bilo kakve primisli o pokretanju takve inicijative govori pre svega, o (ne)prilikama u kojima (ne)funkcioniše naša kulturna scena - kaže Vule Žurić, predsednik UO SKD. - A kao ljubitelj književnosti duboko verujem da je David Albahari naš jedini istinski kandidat za “Nobela”. Njegov dosadašnji opus je najbolji primer kako pisac, nijednog trenutka ne napuštajući polje književnog stvaralaštva može, da bude uvek angažovan i aktuealan u najširem društveno-političkom smislu.

POLITIČKI PEDIGRE

Nobelov komitet je, po Andrićevim rečima, doveo nagradu u pitanje svojim odlukama, koje nisu u saglasju sa čitaocima i književnom kritikom. Dodeljivanje je često kontroverzno, primat imaju knjige i pisci sa političkim a ne sa umetničkim pedigreom, pa u novije vreme imamo primere Herte Miler i Svetlane Aleksijevič. Istina je, po njegovom mišljenju, i da nam je Nobelova nagrada približila mnoge velike pisce.