Liješević: Treznima izmiče smisao

AKO je u vinu istina, da li je pijanstvo oslobađa, a s njom i onog ko je izgovara - licemerja, besmisla, podlosti i svega ostalog u čemu trezan čovek svojevoljno (i zarobljeno) živi? Ta pitanja otvara nova drama jednog od najznačajnijih savremenih ruskih pisaca Ivana Viripajeva, koja će premijerno biti izvedena 4. februara na sceni Ateljea 212.

U predstavi “Pijani” (režija Boris Liješević) okupio se veliki deo ansambla kuće: četrnaest likova (menadžer, intelektualac, bankar, prostitutka) tek u pijanstvu otkrivaju zaboravljena osećanja, ljubav i nadu. Alkohol ih oslobađa stida da (p)ostanu to što jesu, obični ljudi željni običnog života...

- Ruska dramaturgija je nešto sveobuhvatno. Tamošnji pisci ne fokusiraju se samo na jednu temu. Zahvataju široko, pa prosejavaju dok ne dođu do zlata. Duboko zaranjaju u život - objašnjava Liješević, čije se predstave uvek čekaju sa zasluženim interesovanjem. - Viripajev je “Pijane” pisao po narudžbini diseldorfskog “Šaušpilhausa”. Inače, drugi put u sezoni režiram komad rađen po narudžbini za neki teatar. Ove godine sam postavio i “Belu figuru” Jasmine Reze u zagrebačkom HNK.

* Drama “Pijani” najavljena je kao filozofska komedija?

- Pre bih je nazvao pijana komedija. Jeste filozofska, ali i teološka, i apokaliptična... Sve se dešava u jednoj noći i svi likovi su pijani. I u svima alkohol pokreće neke važne teme i svi se trude da uhvate smisao života. Čini im se da su spoznali neke tajne, da je ljubav nadohvat ruke. Ne žele da se otrezne jer im je veoma lepo. Komad govori upravo o toj ljubavi koju često ne prepoznajemo u svakodnevici ili je potiskujemo u borbi za egzistenciju. Ali u tom pijanom stanju likovi shvataju kako je život vredan i žive ga kao da im je poslednji dan.

* Pijanstvo često oslobađa najniže strasti, ali očigledno i pozitivne emocije?

- Kao da se pokrenu neki okidači. U pijanstvu dolazi do spoznaja posle kojih ništa nije isto. Na početku predstave dešava se momačko veče, godišnjica smrti, svadba - i svi imaju povod za pijanstvo. Otvaraju se neki problemi, stvari deluju nerešivo, ali kasniji slučajni susreti donose razrešenja i izlečenja. Komad posmatra ljudsko biće na pozitivan i human način, dokazujući da nije, kako kaže Sartr, pakao u drugima, već smisao i razrešenje. Čovek je biće zajednice.

* Do sada ste se najradije posvećivali dokumentarnom pozorištu. Pronalazite li neke sličnosti sa ovom Viripajevom temom?

- Rad na predstavama ne doživljavam isto. Kad radim autorski projekat, znam da me čeka ogromni pripremni posao, pronalaženje ljudi i razgovor s njima, skupljanje i razvrstavanje materijala. Na tu vrstu pozorišta sve se ređe odlučujem, jer zahteva izuzetan trud. Ali posle njega je i radost izuzetno velika. Znam da sam stvorio nešto sasvim novo, i da je to novo nastalo iz potpuno belog papira. U međuvremenu sam mnogo ljudi upoznao, puno toga saznao i podelio, na kraju u priču uveo i glumce.

* Tek u skorije vreme počeli ste da radite klasiku?

- Pa i vreme je. Radio sam Goldonija u SNP i Euripidovu “Alkestidu” u Sloveniji. Stalno mislim kako za klasiku nisam još dovoljno odrastao, a već sam i prestarao.

* Šta mislite, ko će od naših savremenika jednog dana postati klasik?

- U te pozorišne svetitelje Piter Bruk upisao se za života, kao i Bob Vilson. Bruk je, kao niko pre njega, ušao u srž teatra i sve objasnio nekim jednostavnim rečima. Kada je pre deset godina na Bitefu gostovala predstava “Sizve Banci je mrtav”, istog dana je održana i promocija Brukove knjige “Otvorena vrata”. Ognjenka Milićević tim povodom je rekla:” Ne treba očekivati od Bruka ono što znamo o njemu s prethodnih Bitefa. On je sad ušao u jednu mirnu luku, a tamo je sve tiho...” Kada je o našima reč, verujem da će se sigurno Milena Marković (uz Stankovića, Trifkovića, Simovića, Mihiza, Hristića) - pamtiti i kad nas ne bude više...

PODELA

U sutrašnjoj predstavi igra gotovo ceo ansambl Ateljea 212: Dara Džokić, Svetozar Cvetković, Bojan Žirović, Jelena Đokić, Nenad Ćirić, Branka Šelić, Nebojša Ilić, Isidora Minić, Branislav Trifunović, Jelena Petrović, Dejan Dedić, kao i mladi glumci: Marta Bjelica, Vuk Jovanović i Strahinja Blažić. Autor scenografije je Aleksandar Denić, a kostima Maja Mirković.

TEMIŠVAR

- Posle “Pijanih” odlazim u Temišvar, u pozorište “Čiki Gergeli”. Postaviću na scenu roman Šandora Maraija, koji nije kod nas preveden. Uspeo sam da dobijem neki interni prevod, naslov je “Mir na Itaki”. Premijera je krajem aprila - otkriva Liješević.