GOST Beograda ovih dana je Toma Enake, jedan od najpoznatijih filmskih i pozorišnih reditelja iz Rumunije, glumac, producent, pesnik, prevodilac, i jedan od najizrazitijih predstavnika cincarskih stvaralaca.

Našoj publici Enake se predstavio režijom prvog filma na cincarskom jeziku, koji je u petak, 29. januara, prikazan u Muzeju jugoslovenske kinoteke. Reč je o dokumentarcu "Cincari: Od slavnih Manakija do 'Nisam slavan, ali...'". On je režirao i napisao scenario i za prvi umetnički igrani film na cincarskom jeziku "Nisam slavan, ali sam Arman (Cincar)", koji mu je doneo nagrade na svetskim festivalima posvećenim filmskim ostvarenjima na manjinskim jezicima. Ovaj film bio je prikazan 23. maja 2014. u Jugoslovenskoj kinoteci povodom Nacionalnog dana Cincara, ali on tada nije bio prisutan. Enake je sada stigao u Beograd na poziv srpsko-cincarskog društva "Lunjina", a dokumentarac koji smo videli pozvan je i na ovogodišnji festival u Veneciji, gde će biti prikazan u okviru programa "Nedelja filma".

- Danas ne postoji statistika gotovo ni u jednoj državi, osim u Makedoniji, koliko ima Cincara u svetu, jer Cincarima nije ni data mogućnost da se nacionalno izjasne. Oni koji, recimo, žive u Grčkoj podvode se pod grčku nacionalnost, oni u Mađaraskoj postaju Mađari, i tako redom. Mnoge nove generacije Cincara koje pristižu ne znaju ni svoje poreklo, ni svoj jezik, a pogotovu se malo zna o savremenom stvaralaštvu na cincarskom jeziku, naročito u oblasti filma, pozorišta i književnosti - kaže Enake. - Trebalo je razuveriti skeptike koji smatraju da je cincarski jezik anahron, beskoristan i upotrebljiv samo za internu komunikaciju, što je bila vrlo hrabra avantura. Tu skepsu počeo sam da rušim najpre prevođenjem i postavljanjem klasičnih komada Goldonija i Molijera na cincarskom jeziku. Ove predstave pokazale su se kao kulturni događaji ne samo u Rumuniji, nego i na gostovanjima u Evropi.

KRSNA SLAVA SRPSKO-CINCARSKO društvo "Lunjina", čiji su članovi i mnogobrojne ličnosti iz našeg javnog i kulturnog života koje se izjašnjavaju kao Cincari, obeležava danas svoju krsnu slavu Svetog Atanasija Velikog u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu.

Prema Enakeovim rečima, njegova želja je očuvanje i afirmisanje kulture, jezika i tradicije Cincara, autohtonog naroda koji je u ovom delu Evrope ostavio izvanredne tragove, pogotovu kod nas - Cincari su bili nosioci ekonomske modernizacije u Srbiji sredinom 19. veka. Njihovo poznavanje međunarodne trgovine, jezika, matematike, njihova pismenost i knjige obeležili su kulturni život Beograda i Srbije.

POKAŽIMO SVETU DA SMO TU

- Danas se o Cincarima, nažalost, malo zna, i još manje govori, i zato možda treba opet podsetiti, pogotovu nove generacije koje dolaze, da su, primera radi, zadužbine Ilije Kolarca i Nikole Spasića, kao i mnogobrojne zadužbine u Zemunu vašem gradu ostavili Cincari. Mi nemamo nikakvu drugu ambiciju osim da sačuvamo svoj kulturni, nacionalni i jezički identitet, da pokažemo svetu da još postojimo, da smo tu i da stvaramo. Zbog toga želim da napravim jednu virtuelnu republiku Cincara i virtuelnu biblioteku, bez obzira na to da li nas u svetu danas ima dva miliona ili pet - ističe Toma Enaki.