Velikiću uručena NIN-ova nagrada: Svet će propasti zbog laži

ČITANjE nije bekstvo od svakodnevice. Naprotiv, čitanjem stičemo prisutnost u vlastitom životu. Knjige nisu ni uteha, niti zamena za život kakav bismo želeli da vodimo. Knjige su deo života, upisuju se u taloge našeg iskustva. Dobre knjige su putokazi - rekao je juče Dragan Velikić, primajući NIN-ovu nagradu kritike za roman "Islednik" ("Laguna"), na svečanosti u prepunoj sali Skupštine grada.

Uručenju su prisustvovali Ivica Dačić, Zorana Mihajlović, Zoran Živković, raniji dobitnici Filip David, Slobodan Tišma, Goran Gocić, mnogobrojni pisci i novinari, a Velikiću je priznanje uručio Ivan Tasovac, čije je ministarstvo prvi put pokrovitelj nagrade.

- Žiri je knjigu opisao kao sugestivno i slojevito ispripovedanu priču o uslovljenosti pojedinca složenim egzistencijalnim okolnostima na koje se ne može racionalno uticati. Instituciji NIN-ove nagrade kao i srpskoj kulturi želim što više značajnih ostvarenja uprkos složenim egzistencijalnim okolnostima na koje svi zajedno možemo i moramo racionalno uticati, i to moramo učiniti i sugestivno i slojevito - rekao je Tasovac.

Dobivši tri glasa od petočlanog žirija, Velikić se drugi put našao na istom mestu, istim povodom, i u svojoj 62. godini primio 62. prestižno književno priznanje. Prvu NIN-ovu nagradu za roman godine osvojio je "Ruskim prozorom", kad je bio osam godina mlađi.

- I kad izmišlja, prava literatura ne laže. Zato u "Isledniku" majka kaže: "Neće svet propasti zbog ozonske rupe, niti zbog Marsovaca, već zbog laži" - rekao je Velikić.

U svojoj besedi, laureat se zapitao:

- Da li nam je sudbina u poslednjih četvrt veka mogla biti naklonjenija da smo manje verovali u laži? Da i sami nismo lagali, sebe i druge? Da smo više čitali klasike, a ne tabloide? Zašto smo kulturu zamenili estradom? Koliko su važni obrazovanje i kultura za jedan narod, znao je još pre dva veka nepismeni knjaz Miloš. Nepismena Srbija je poštovala knjigu. Šta se to za poslednjih četvrt veka sa nama dogodilo da kultura izgubi značaj? Da li je to razlog našeg posrnuća? Još uvek se mnogi među nama sećaju kućnih regala iz doba socijalizma, gde su u nizu bili Andrić, Crnjanski, Krleža, Ćopić, Meša Selimović, Pekić, Kiš, Kovač... U holovima preduzeća, škola i fabrika akviziteri su prodavali knjige na otplatu. Smejali smo se tada onima koji su ih kupovali na metar. Sada znam da, i ako se nisu čitale, knjige su samim svojim postojanjem budile poštovanje. A to nije malo. To je onaj prvi korak do budućih čitalaca koji će zasigurno doći.