VELIKAN srpske i svetske nauke Milutin Milanković mogao bi konačno da u Srbiji dobije muzej. Iako je svoju dokumentaciju zaveštao SANU, a iza njega ostao bogat arhivski materijal, mnogo važnih svedočanstava o Milankovićevom radu rasuto je po Evropi. Naša želja je da što više te građe prikupimo i otkupimo i da je smestimo pod isti krov. Verujemo da bi najbolje mesto za to bila kuća u beogradskoj Profesorskoj koloniju u kojoj je Milanković živeo do smrti 1958. godine.

Inicijativu da se čuveni srpski naučnik "vrati" u svoj beogradski dom, "Novostima" je otkrio mr Slavko Maksimović, predsednik Udruženja "Milutin Milanković" u Beogradu. Želja Udruženja je, kaže, da se otkupom kuće koja je sada u privatnom vlasništvu obezbede prostorni i infrastrukturni uslovi za osnivanje međunarodnog naučno-istraživačkog i obrazovnog centra "Milutin Milanković" s naučnim parkom u dvorištu kuće.

- Naše udruženje je izradilo i elaborat o osnivanju ovog centra koji sadrži potpunu dokumentaciju i procenu vrednosti za otkup i adaptaciju kuće Milutina Milankovića - kaže Maksimović.

- Sa ovim elaboratom i potpunom dokumentacijom za dodelu sredstava konkurisali smo kod Ministarstva prosvete, na javnom pozivu za prikupljanje predloga projekata za revitalizaciju i razvoj istraživanja i obrazovanja u javnom sektoru. Ispunili smo sve uslove konkursa i sada čekamo rezultate.

                                                                                             Slavko Maksimović

Beogradska kuća Milutina Milankovića, objašnjava naš sagovornik, nalazi se u Profesorskoj koloniji u Ulici Ljubomira Stojanovića broj 9.

- Registrovana je kao objekat od posebnog značaja i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda - priča Maksimović.

- Kuća, međutim, sada ima dva vlasnika, i nama je vrlo važno da se o svemu dogovorimo s njima. Godine 1927, Milutin Milanković je ovu kuću sam izgradio, pošto je izmenio tipski projekat po kojem su građene druge kuće u Profesorskoj koloniji.

U njoj je, podseća, živeo i stvorio naučna dela kojima je zadužio svetsku astronomiju, klimatologiju, geofiziku i matematiku i, istovremeno, afirmisao srpsku nauku. A svojom astronomskom teorijom o klimatskim promenama, kojom je objasnio tajnu ledenih doba, trajno je zadužio svetsku civilizaciju.

- Verujemo da Milutin Milanković u Srbiji i Beogradu zaslužuje mnogo više nego što danas ima - nastavlja Maksimović.

- "Tragovi" njegovog života, naučnog opusa i bogatog građevinskog rada nalaze se u arhivama, muzejima i bibliotekama u Dalju, Osijeku, Beču, Beogradu, Budimpešti,Frajburgu, Haleu, Lajpcigu, Minhenu...

Sve to, verujemo, treba čuvati na jednom mestu, pod istim krovom. Danas, kada njegovo delo sve više dobija na vrednosti i aktuelnosti, i budući da postoji potreba za njegovim kompleksnijim proučavanjem, osnivanje međunarodnog naučno-istraživačkog i obrazovnog centra i naučnog parka baš u njegovoj beogradskoj kući promovisalo bi i Srbiju i srpsku nauku širom sveta. Zato se nadamo da će nas u ovoj nameri i država podržati.

Opština Palilula, kojoj pripada Profesorska kolonija, kako kaže naš sagovornik, već je izašla u susret inicijativi Udruženja kada je pretprošle godine utvrdila sve činjenice i obezbedila neophodnu dokumentaciju o kući Milutina Milankovića.

IME "POZAJMIO" NEBESKIM TELIMA

KOLIKO je naučni rad našeg velikana priznat među svetskim astronomima i klimatolozima, najbolje svedoči to što njegovo ime nosi nekoliko mesta i tela u svemiru.

U ČAST njegovim astronomskim dostignućima, 1965. godine naučnici Sovjetske akademije su jedan krater na Mesecu nazvali "Milanković".

PO njemu je, 1973. godine, nazvan i krater na Marsu, dok je šest godina kasnije i asteroid "1605" takođe dobio ime "Milanković".