Kazanova nije samo zavodnik

VEĆ na prvu vest da se u "Madlenijanumu" za kraj meseca sprema nova predstava, probuđena je znatiželja beogradske publike. Jer, ne samo da je reč o provokativnom naslovu "Kazanova protiv Don Žuana", i da jednog od čuvenih zavodnika igra Predrag Ejdus, već i o tome da se, prvi put u karijeri, naš poznati glumac našao u - rediteljskoj ulozi.

- Što se tiče režije, ja već dugo u svojoj glavi o tome razmišljam. Radio sam ozbiljne naslove s mnogo reditelja, ali sam tokom dvedesetogodišnjeg pedagoškog rada i sam studentima režirao ispitne i diplomske predstave, celovečernje komade. Iako je reč o još neiskusnim ljudima, izvodili smo ih za publiku u JDP, Narodnom, Zvezdara teatru. Čak i po više puta - kaže Predrag Ejdus. - Takav rad bio je neka vrsta pripreme, mada nisam znao kada se jedna ovakva predstava desiti.

I, kako se desila?

- Kada mi je pisac Mija Ilić dao komad, uloga Kazanove mi se odmah učinila zanimljiva, drugačija od svega što sam dosad radio. A onda mi je predložio i da režiram. Odlučio sam da pokušam. Nikad se kao glumac nisam bavio samo sopstvenom ulogom, uvek i "režiram" u svojoj glavi. Razmišljam i o ostalim likovima, žanru, načinu igre - bez obzira kako će reditelj kasnije raditi.

Na osnovu dugogodišnjeg glumačkog iskustva, šta mislite da je najvažnije za dobru režiju?

- Zavisi od komada, stila, žanra, pozorišta u kom radite. Ovde mi je važno da moje kolege (Petra Benčinu i Andrijanu Oliverić) i sebe, uvedem u jedinstven stil i način igre, da sve likove ostvarimo s komičkom distancom. Koju vrstu "lupinga" napraviti da bi to bilo zabavno, pitko, a uverljivo, izazov je za celu autorsku ekipu. Pred gledaocima je kasni rokoko i priča o sukobu dva principa. Moj lik baziran je na istorijskoj ličnosti. Ilić je dosta podataka uzeo iz Kazanovine autobiografije, ali je smislio hipotetičku situaciju u kojoj ga je spojio sa mitskom ličnošću - Don Žuanom.

Obojica su veliki zavodnici, ipak, ne razlikuju se samo po godinama nego i u odnosu prema predmetu požude - ženama?

- Kazanova nije samo zavodnik. On je vrlo svestrana ličnost. Filozof, poliglota, teolog, pesnik, diplomata, strastveni kockar. Bio je i savetnik, odnosno "posmatrač" određenih ličnosti, skupljao i prodavao informacije, pa i na taj način pravio karijeru. Drama počinje negde na kraju Kazanovinog života. Ostario je i osiromašio. Živi u dvorcu češkog grofa kao bibliotekar, u stvari je dvorska luda koja zabavlja domaćinove goste. Dok u maloj biblioteci piše memoare, pojavljuje se njegova fantazija Don Žuan i jedna realna mlada devojka. Oba zavodnika smatraju je neiskusnom i naivnom. I obojica - greše. Inače, oni pokazuju dva različita odnosa prema ženama i dve drugačije filozofije života... Drama je napisana u lakom žanru, pisac ju je naslovio kao "setnu komediju".

Kroz istoriju se menjaju i zavodnici i zavođenje?

- Uvek je reč o nekoj vrsti samozavođenja. To je i cilj. U svakom uzbuđenju ima samouzbuđenja, samodivljenja. Tako je oduvek. Opasno je samo kad postane dominantno, neka vrsta egzibicije i kad partner nije cilj. Zajednički život dvoje mladih, pa i zrelih ljudi, danas je omeđen mnogim stvarima o kojima se nekada nije razmišljalo - interesom, sumnjom u sopstvene moći ili smisao ljubavi. Stalno govorimo da je ljubav najvažnija, ali se odnos prema emocijama menja kroz vreme... Mlađe generacije su u priličnoj zabludi i zabuni. Često posmatram koliko su muško-ženski odnosi bremeniti otuđenjima, preprekama, podozrenjem, bojaznima šta će odnos doneti, hoće li uspeti, nekog povrediti... Egoizma je sve više, a empatije sve manje.

Da li je ovakvim, stalnim i često nepotrebnim preispitivanjima, doprinela sveopšta kriza u kojoj decenijama živimo?

- Kriza je nesporna. Novac postaje dominantan imperativ, a blagostanje smisao života. Ali, kako do njega stići, sačuvati ga i trošiti? Sve se oko nas ubrzano menja. Za to su krivi i tehnologija, mobilni telefoni, društvene mreže, internet. Ljudi su sve usamljeniji i otuđeniji, nesposobniji da se snađu u svetu u kom žive. I to u najširem smislu: socijalnom, intelektualnom, emotivnom, egzistencijalnom. Ono što je nekad bilo normalno, danas je čudo: da proradi "hemija" i da se ljubav jednostavno desi. A ako se desi, da može da traje...

Zašto je ljudska zajednica došla u tako neprirodno stanje?

- Između ostalog i zbog obrazovanja koje se kod nas srozalo, uostalom, kao i u celom svetu. Mladi uskoro neće znati ni kako se uči! Informacija ili rešenje nekog zadatka za pet minuta može se naći preko interneta. Ali, od toga nema mnogo vajde, ako nisi prošao kroz proces i ne znaš kako se do rezultata stiže. Svaka sledeća generacija je manje obrazovana od prethodne. Sve je već servirano, a bez muke nema nauke. Kad nema muke, nema ni radoznalosti. Ni učenja, ni stvaranja. U svetu tehnologija sve je manje živih kontakata, zato ljudi uskoro neće znati ni kako da komuniciraju.

Gluma je, kažete, skrivanje a ne otkrivanje. U kojoj ste se ulozi vi najbolje "skrili"?

- U Šajloku u "Mletačkom trgovcu". Kroz istoriju ovaj Šekspirov komad tumačio se na razne načine, ali pitanje je koliko su se reditelji bavili problemom antisemitizma. U samom delu Šekspir govori o razlici između hrišćana i Jevreja, pitanju osvete. Da li je Šajlok zlikovac ili ubica koji zahteva "funtu mesa" pošto mu nije vraćen dug, ili je tragičan i veoma ponižen čovek koji je smatrao da svi ljudi treba da imaju jednaka prava...

Sličan je slučaj i s "Kir Janjom", kojeg već 24 godine s velikim uspehom igrate na sceni Narodnog pozorišta?

- Da, ovaj Sterijin komad tretiran je isključivo kao komedija, a reditelj Egon Savin ponudio je novi ugao u tumačenju dela. Kir Janja je stranac koji ako nema novca - nema ni prava. Zato mu je on važan, tvrdičluk je uslovljen okolnostima. Uvek je od velike važnosti pronaći pravu meru između tragičnog i komičnog u aspektu lika ili situacije. I videti šta je dominantnije. Verujem da je ta "prava mera" i pravi razlog dugovečnosti ove predstave.