CELOGA života Biserka Cvejić pomagala je, kako nam kaže, kome god je mogla. Diva svetskih operskih scena, koja je kao nesebični profesor odnegovala čitav vrt pevačkih zvezda, nastavlja da daruje: najboljim studentima Fakulteta muzičke umetnosti naumila je da svake godine dodeljuje plakete, uz simboličan novčani iznos.

Beogradski vajar Milan Kličković, osmislio je da na ovoj reljefnoj povelji (odlivena i obrađena u livnici "Braća Jeremić"), uz faksimil potpisa naše dive, bude i dijamant u plamenu. Vatra simboliše Biserkinu strast ka pevanju i muzici, a dijamant pedagošku upornost, da svaki glas izbrusi do punoga sjaja, objašnjava nam Kličković u domu naše umetnice na Senjaku.

Raspoložena i vedra, sa šeretskom iskrom u očima, devedesetdvogodišnja profesorka priča kako joj nikad ništa nije bilo teško da učini da bi ohrabrila stasavanje mladih talenata. Sada je savladala i moderne tehnologije, da bi preko "Skajpa", bila u kontaktu sa svojim nekadašnjim studentima rasutim širom planete:

- Baš na slavu Cvejića, Đurđicu, moj učenik Željko Lučić pevao je stotu predstavu u Metropolitenu - kaže sa neskrivenim ponosom i toplinom Biserka, koja je 2006. prisustvovala njegovom debitantskom nastupu svog baritona u njujorškoj operskoj kući. Mladi bariton je tada pevao u Ponkijelijevoj "Đokondi", a naslovnom ulogom u tom delu, njegova profesorka je svojevremeno "zatvorila" staru i "otvorila" obnovljenu zgradu Meta.

Zahvaljujući "Skajpu" redovno viđa i svoju Milenu Kitić i raduje se odrastanju njenog sina. U kontaktu je i sa Irenom Zarić i Borisom Trajanovim iz Skoplja, ističe pedagoške uspehe Snežane Stamenković u Nemačkoj... Pod njenim budnim okom u Beogradu su Nikola Kitanovski i Sofija Pižurica. Prati sa pažnjom kako napreduju svi oni sa kojima je radila.

Ushiti je, kaže, i danas kada u nekom mladom biću otkrije taj "dar od Boga". Jer, glas je jedinstven instrument:

- Veoma je osetljiv i zavisi mnogo od emocija pevača, a nežan je i zdravstveno, mora da se pazi i neguje - uverava nas diva, koja napominje da je imala sreću da život provede sa medicinskim stručnjakom za glas, doktorom Dušanom Cvejićem, koji je u Beogradu formirao fonijatriju. - Na Muzičkoj akademiji nekako nas je "spojio" naš profesor Josip Prijavec. Dušan je bio i odličan pevač, pre mene je dobio angažman u Parizu, ali se, ipak, opredelio za medicinu. Rekao mi je: "Ti ćeš biti pevač, a ja lekar". Svoje pevačko znanje koristio je u medicinske svrhe, a znao je i da zapeva na stručnim kongresima.

Iz svog bogatog pedagoškog iskustva zaključila je, objašnjava, da je na putu od talenta do vrhunskih postignuća, najbitnije ono što najviše nedostaje našem vremenu - strpljenje:

- Svi hoće brz uspeh, a to je, kada je pevanje u pitanju nemoguće - izričita je Biserka Cvejić. - Ni dete ne prohoda odmah: prvo puzi, pa pravi nesigurne korake, tek onda trči. Mora se napredovati korak po korak.

S druge strane, kada je u pitanju solo pevanje, naš sistem muzičkog obrazovanja (preuzet posle Drugog svetskog rata iz SSSR-a), prema njenom mišljenju je odavno zastareo. Srednja muzička škola traje četiri godine, što je smatra predugo za pevače. Upravo je nesklad između otegnutog školovanja i očekivanja preranog uspeha, ono gde mladi najčešće upadaju u zamku, kaže sagovornica:

- Uvek sam pazila kada mi dođu đaci, šta ću reći roditeljima i najčešće savetovala da se deca i dodatno obrazuju, da steknu još neko znanje i zvanje. Smatrala sam to odgovornim, jer biti pevač, bez obzira na to o kakvom se daru radi, je zanimanje koje nosi mnoge rizike.

Kada je nailazila na istinski darovite, one čije će glasove brusiti poput dijamanata, i pored uzbuđenja, uspevala je i sama da bude strpljiva. Odlazila bi na njihove nastupe, takmičenja, podsticala ih svojim komentarima i čekala da se opredele za zajednički rad. Želja da talentima prokrči put je ni danas ne napušta, pa odatle i ideja da nagrađuje najbolje studente.

* Primadona preko "Skajpa" u kontaktu sa studentima rasutim širom planete

Ne napušta je ni radoznalost, potreba da bude u toku sa vremenom, ali i aktuelnostima u svojoj profesiji. Iako putuje manje nego ranije, odlazi u bioskop "Sinepleks", da prati direktne prenose iz velikih opeskih kuća. Živost sa kojom to komentariše, kao i opaske na našu svakodnevicu, naslućuju onu snagu i radost sa kojom je ova rođena Dalmatinka, pre skoro sedam decenija, iz Belgije, bez pasoša, kao "slepi putnik" došla u Jugoslaviju, u Beograd... I tu ostala.

BISERNA KARIJERA

U BEČKOJ operi, Metropolitenu, Skali u Milanu, na scenama u Minhenu, Berlinu, Barseloni, Napulju, Veroni, Moskvi, Londonu, Tokiju, Buenos Ajresu...ali i matičnom, beogradskom Narodnom pozorištu, Biserka Cvejić otpevala je 77 mecosopranskih uloga u 1.800 predstava. Delila je scenu sa Zinkom Kunc, sarađivala sa najvećim dirigentima 20. veka - Herbertom fon Karajanom i Kurtom Adlerom. Za pedagoški rad, prošle godine dobila je nagradu "Dositej Obradović".

MUZIČKA SKULPTURA

VAJAR Milan Kličković je našoj velikoj umetnici posvetio i svoju "Muzičku skulpturu". Na gala proslavi 90. rođendana Biserke Cvejić, ovo delo bilo je postavljeno u holu Narodnog pozorišta.

- Srednja muzička škola u Rumi zainteresovana je da se ova skulptura odlije i da u čast naše primadone trajno ostane kod njih - objašnjava Kličković, napominjući da je Biserka svojevremno redovno posećivala muzička takmičenja koja su se održavala u Rumi. - Oni trenutno traže sponzora, kako bi livnica "Braća Jeremić" mogla da počne sa realizacijom.