OVAJ spomenik ne podižemo i ne otkrivamo zato što je potreban njoj, nego zato što je potreban nama: da nas podseti na savete, upozorenja i znanja koja nam je ona, sledeći Dositeja i Steriju, ostavila u svojim knjigama. U svojim knjigama, koje nismo dovoljno čitali - rekao je akademik Ljubomir Simović, prilikom svečanog otkrivanja spomenika Isidori Sekulić (1877-1958) na Topčiderskom brdu.

Na uglu ulica Andre Nikolića i Petra Čajkovskog, u sredu se okupilo nekoliko desetina Beograđana, kao i đaka iz osnovne škole koja nosi ime velike književnice. Pred delom vajara Zdravka Joksimovića, Simović je naglasio da nije slučajno što se u ovoj prilici prvo seća njenih tekstova "Mi i stvarnost", "Kulturni nacionalizam", "Irci i nacionalizam, opomena nama Srbima", "Krvavi nacionalizmi" ili "O Vojvodini":

- Da smo čitali ono što je Isidora o našem odnosu prema stvarnosti, o nacionalizmu i patriotizmu, pisala 1911, 1912, 1913, 1922, ili 1928, ne bi nam se 1991, druge, treće, sedme, osme i devete, dogodilo ono što nam se dogodilo. Spomenik Isidori Sekulić, koji danas otkrivamo, vidim i razumem kao putokaz koji treba da nas uputi ka znanjima i mudrostima naslaganim u njenim knjigama. Prvo što bi danas, kad se odavde vratimo svojim kućama, trebalo da uradimo, to je da sa polica poskidamo i otvorimo njene knjige, i da se udubimo u čitanje i učenje. Džaba joj podižemo spomenik ako je ne budemo čitali i sledili.

Okupljenima su se obratili i Dušan Dinčić, predsednik opštine Savski venac i Jasmina Mitrović Marić, predsednica Komisije za spomenike Skupštine grada.