Kultura

Ostavio svet divnih stvorenja

M. MIRKOVIĆ

02. 11. 2015. u 13:02

Odlazak reditelja Petra Lalovića, legendarnog dokumentariste i borca za očuvanje prirode. Zabeležio zbivanja na Kubi posle revolucije, ali i podvodni svet Kariba

PROSLAVLjENI dokumentarista, neumorni borac za spasavanje prirode od ljudi i njihovog nemara - Petar Lalović, napustio je juče ovaj svet, ostavivši za sobom antologijski "Svet koji nestaje" ali i "Poslednju oazu", "Ptice koje ne polete"...

Ovi naslovi tek su delić bogate filmografije čoveka koji je više od pola veka posvetio prirodi i tokom te višedecenijske predane borbe za očuvanje planete kao reditelj, scenarista i snimatelj potpisao oko dve stotine filmova. Nagrade kojima su njegova dela ovenčana broje se, takođe, u stotinama, a ono što se ne može izmeriti niti brojkama izraziti jeste lepota i neposrednost pogleda na prirodu koji nam je svima podario, učeći nas da je razumemo, zavolimo, vratimo joj se i (od sebe samih) je sačuvamo.

Prve filmske korake napravio je još davnih pedesetih godina prošlog veka kao snimatelj, njegova kamera beležila je 1961. zbivanja na Kubi posle Kastrove revolucije ali i, već tada, podvodni svet oko karipskih ostrva.

Vođen stavom da "malo više humanosti neće nauditi nauci", Lalović nas je uvodio u život divljih životinja, otkrivajući i prikazujući etiku njihovog ponašanja. Iskusno oko posvećenog filmadžije prizore iz sveta divljine uspevalo je da zabeleži na takav način, da se dramatične scene iz njegovih filmova mogu porediti sa kadrovima iz najnapetijih igranih ostvarenja.

Mnoge je svoje "filmske časove" biologije i ekologije ovaj veliki učitelj posvetio jednom od najzanimljivijih poglavlja sveta divljine - ogromnom i veoma asocijativnom području ljubavi među životinjama.

- Mnoge stvari za koje ljudi misle da su ih sami izmislili, među životinjama postoje milionima godina - govorio je, i svojim filmovima dokazivao, uvek podvlačeći neophodnost sadejstva čoveka sa prirodom, ali i ističući etičnost i doslednost ponašanja "divljih stvorenja" koja bi prečesto mogla predstavljati uzor nama "civilizovanima".

Predan svojoj misiji premošćavanja sve dubljeg i nepovratnijeg jaza između čoveka i prirode, Lalović nam je stanovnike divljine prikazivao na način koji je svima blizak, slikajući s jednakom ljubavlju i "pozitivce" i "negativce" - divljeg patka kao neprikosnovenog donžuana, žapca kao "ljubavnika koji bi iskompleksirao svakog muškarca", konzervativno (čak "fundamentalistički"?) nastrojene rode koje preljubu među sobom sankcionišu smrtnom kaznom - ili tako što preljubnicu čak (!) ne povedu na jug...

Dvestoti naslov u njegovoj filmografiji, "Beogradska oaza", snimljen na Velikom ratnom ostrvu, prikazuje carstvo životinja, rezervat biljnog sveta i fabriku zdravog vazduha usred metropole.

REKVIJEM ZA PRIRODU

Prvi film koji je Lalović, po porudžbini gradskih vlasti, uradio o domaćim, pitomim životinjama, "Ta jadna stvorenja" ("o napuštenim psima i lošim ljudima"), ostao je i poslednji njegov rad na tu temu, jer je odbio zahteve naručilaca da ublaži problem - ubijanje u kafilerijama, podatke o broju lutalica...

"Rekvijem za prirodu" filmskim jezikom je "pevao" o bombardovanju koje ubija prirodu iz "humanih" razloga, a "Borski rekvijem" - o tome kako je ubijamo mi sami...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije