MOJE pravo interesovanje za Rakića počelo je kada sam, pre mnogo godina, u jednoj antikvarnici našao njegovu prvu zbirku, “Pesme”, objavljenu 1903. godine. Čitajući te pesme (“Želju”, “Osvit”, “Jednoj pokojnici”, “Iskrenu pesmu”, “Grob”, itd), koje nisu ličile ni na šta što je pre njih postojalo u srpskoj poeziji, postalo mi je jasno da je upravo Rakić bio naš prvi moderan pesnik, čiji senzibilitet više nije imao ničeg zajedničkog sa starinskom poetičnošću njegovih prethodnika.

Ovim rečima profesor Leon Kojen, za “Novosti”, objašnjava šta ga je privuklo Milanu Rakiću i inspirislao da sačini knjigu “Pesme”, koju je objavila “Čigoja štampa”.

Tekst Rakićevih pesama prvi put je kritički priređen, a u opsežnom pogovoru Kojen daje novo tumačenje njegove poezije i njenog mesta u srpskoj pesničkoj tradiciji. Kojen je prvi put predstavio Rakićev opus hronološki, kao tri veće celine koje čine “Pesme” (1903), “Nove pesme” (1912) i kasnije pesme koje njihov autor nije izdao kao posebnu zbirku.

- Sam Rakić je postupio drukčije, jer je 1924. izdao svoje pesme grupišući ih tematski a ne hronološki, i priređivači njegove poezije u tome su ga sledili sve do danas. Ali, ono što u ovom pogledu čini pesnik za života ne mora da obavezuje kasnije generacije čitalaca, kritičara i priređivača. Ako nas zanima šta je jedna poezija značila u svom vremenu, pa i šta je sam pesnik želeo da postigne, moramo je sagledati onako kako se razvijala i menjala, a to traži ovakvo izdanje koje će pratiti njenu evoluciju. Samo se na taj način mogu dobro videti i unutrašnja raznovrsnost Rakićevog inače nevelikog opusa i njegovi dublji kvaliteti koji nisu potpuno isti u njegovoj ranoj lirici, u nešto kasnijim pesmama kosovskog ciklusa (pisanim 1905-1911) i u poznim pesmama iz poslednje dve decenije pesnikovog života - kaže Kojen.

IDEOLOGIJA I KNjIŽEVNOST * Utiču li ideološke prilike i danas na ocenu poetskih i književnih vrednosti?
- I književna dela i ideološka shvatanja žive u istom kulturnom prostoru i obostrani uticaji među njima uvek postoje. U tome nema ničeg rđavog, sve dok se ideološki pogledi ne nameću na osnovu političke ili finansijske moći: toga u nekoj meri ima i danas, ali u poređenju sa komunističkim vremenima stvari stoje neuporedivo bolje.

* Šta, pored ovoga, izdvaja vaše izdanje u odnosu na ranija?

- Verovatno zato što je sam Rakić odabrao i grupisao pesme za izdanje iz 1924, kasniji priređivači ograničili su se na to da isprave najočiglednije greške u njemu i na tome su se, nažalost, zaustavili. Međutim, tekst pesama u tom izdanju, pre svega kada je reč o interpunkciji ali mestimično i više od toga, ne odgovara onome što je Rakić zaista napisao. O izdanju iz 1924. brinuo je pesnik i Rakićev prijatelj Milan Ćurčin, koji se Rakiću i ponudio da mu bude izdavač, a ne sam Rakić, koji je u to vreme bio poslanik Kraljevine SHS u Sofiji. Rukopis pesama koji je Rakić iz Sofije poslao Ćurčinu srećom je sačuvan i on se danas nalazi u Arhivu SANU.

* Šta se vidi na tom rukopisu?

- Jasno se vide, pored nekih ispravki Rakićevom rukom, i mnogobrojne intervencije unesene drugom, očigledno Ćurčinovom rukom, koje od tada pa do danas kvare tekst Rakićevih pesama. Praveći ovo izdanje, ja sam sve te “nanose” otklonio, oslanjajući se i na Rakićev rukopis poslan Ćurčinu, i na tekst njegovih zbirki iz 1903. i 1912, i na autografe njegovih pesama, koji se takođe čuvaju u Arhivu SANU. Mislim da je na taj način uspostavljen potpuno autentičan tekst Rakićevih pesama i da će čitaoci, posle toliko vremena, najzad moći da čitaju tačno ono što je Rakić napisao.

* Zašto se pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka Rakić iznenada našao na udaru kritike, s posledicama koje i danas utiču na recepciju njegovog pesništva?

- Sudbina Rakićevog pesništva posle 1945. bila je komplikovana, i to je jedan od razloga što sam ovom izdanju dodao dug pogovor koji daje i opšti pogled na njegovu poeziju i osvrt na njenu recepciju u komunističko vreme. S jedne strane, Rakić je uvek ostao školski pisac, čije su pesme samim tim stalno bile dostupne čitaocima. Ali su, s druge strane, najuticajniji kritičari tog doba (Zoran Mišić, Miodrag Pavlović, Sveta Lukić, Jovan Hristić, nešto kasnije i Radomir Konstantinović) bacili na Rakića neku vrstu anateme, tvrdeći da “njegova uzdržanost, njegovo gospodstvo, u stvari njegova nadmenost” imaju “izrazito građanski, klasno-građanski karakter”, da njegova poezija “ne prekoračuje norme građanskog dobrog ponašanja” i “građanskog vidokruga” i da joj zato nedostaju autentičnost i dubina (Pavlović), štaviše da su mu pesme “samo pretenciozne i prazne, kao i građanski duhovni život” (Hristić), da “neke nedobačenosti Rakićevog pesništva” potiču otuda što “kamerna lirika niče tamo gde se najmanje oseća puls klasne borbe” (Lukić), najzad da je Rakić tipičan predstavnik “represivne kulture” srpskog građanstva, čija je poezija, puna “reči bez egzistencijalnog pokrića”, uglavnom lišena prave vrednosti (Konstantinović).

* Koje su posledice?

- Neosporan autoritet ovih kritičara, podržan ideološkom pravovernošću njihovih ocena, učinio je svoje: kritičari drugačijeg mišljenja o Rakiću (Zoran Gavrilović, Vladan Nedić, Nikola Koljević) nisu uspeli da ga u punoj meri odbrane od ovih optužbi, koliko god da su one počivale na neodrživom shvatanju kako Rakićeve poezije tako i srpske kulture njegovog doba.

* Kakva je današnja slika o Rakiću?

- Posle zvaničnog raskida sa komunizmom, razlozi iza kojih je stajala oficijelna ideologija tog doba odjednom su se pokazali u svoj svojoj golotinji. Ali, uvrežena mišljenja nikada ne nestaju preko noći. Nova, pravednija slika o Rakiću tek se stvara - recimo, knjiga Jovana Pejčića “Milan Rakić na Kosovu” (2006) lepo je osvetlila ovu važnu epizodu u pesnikovom životu - ali će, čini mi se, biti potrebno još dosta kritičkog preispitivanja da se stvori tačnija i celovitija slika o Rakiću od one koja postoji danas. To, po mom mišljenju, mada ne uvek u istoj meri, važi i za čitavo razdoblje srpske književnosti koje su obeležili Rakić, Dučić, Pandurović i Dis u poeziji, Bogdan Popović i Jovan Skerlić u kritici, a prva serija “Srpskog književnog glasnika” (1901-1914) u srpskoj kulturi i književnosti uopšte.

* Da li je u Rakićevom opusu značajnija njegova rana lirika ili pesme kosovskog ciklusa?

- Rekao bih da se tek u velikom rasponu između rane lirike i kosovskih pesama vidi sva vrednost Rakićeve poezije.