Prava knjiga je i roba

JEDAN mislilac je tvrdio da se sve što je bilo vraća u drugoj formi. U našoj tranzicionoj javnosti ima toga napretek. Teško se oslobađamo starog socijalističkog poimanja stvari.

Ovih dana se može pročitati u štampanim medijima jedna tvrdnja o komercijalizaciji Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. One starije, to podseća na vreme samoupravnog socijalizma u kome su povremeno organizovane i kampanje protiv komercijalizacije kulture, knjige... Naravno, sve te kampanje su završile u ideološkom otpadu.

Otkuda danas takav govor i u vreme tranzicionog kapitalizma?

Kritičari komercijalizacije, neki književnici i začudo izdavači-pisci, osporavaju činjenicu da je knjiga i roba koja ima svoju cenu na tržištu. Njima smeta što je profit deo proizvoda koji se imenuje kao knjiga. Ovo utopijsko-revolucionarno mišljenje suočava se sa nepremostivim teškoćama. Najpre, na koju knjigu oni misli? Na književnu? A šta ćemo sa drugim vrstama knjiga?

Svaka knjiga je kulturno dobro i zadovoljava nečije kulturne potrebe. Njen put do čitaoca je i u socijalizmu i u kapitalizmu posredovan tržištem, novcem i profitom. Izdavač ulaže u proizvod zvani knjiga i očekuje zaradu. Dakle, pored kulturnog dobra knjiga je i roba koja se na tržištu prodaje ili ne prodaje. Ovo su činjenice koje se mogu konstatovati zdravim razumom.

Danas u Srbiji kao i u Evropi, tržišna privreda, pluralizam svojinskih oblika je neupitna društvena, ekonomska, politička i kutlurna vrednost. Krajem 20 veka uspostavljena je dominacija prakse građansko-kapitalističkog društva. Uspeh se traži u svakom poslu na tržištu. Stvaraoci u kulturi, a samim tim i književnici se pitaju i za materijalnu stranu svog posla. Ko će kupiti njihov proizvod? Stvoren je studijski predmet marketing koji se bavi osvajanjem potrošača (kupca).

U tom kontekstu, osporavanje tržišnog karaktera knjige, može da bude jedna vrsta radikalizovane utopije ili skrivalica za neke pojedinačne interese. Na ovaj drugi motiv upućuje činjenica da se i neki pisci-izdavači uključuju u kritiku komercijalizacije.

Apsurdna situacija: oni objavljuju knjige i od tržišta očekuju da im nadokanadi troškove. Pa otkuda kritika tržišta?

Koliko je daleko od realnosti kritika komercijalizacije knjige, lako ćemo dokazati pitanjem šta je alternativa? Ako u knjigu nije uključen komercijalni efekat (a zašto radi izdavač?) možemo li zamisliti nekomercijalnu knjigu ili knjigu koja bi bila oslobođena profitnog balasta. Teško. Zapravo, nemoguće. Ko bi podneo troškove od papira do prodavca, a ko bi od autora pisao knjige samo za kulturne potrebe čitalaca?

Ovu situaciju možemo da zamislimo: pisci pišu knjige, ni dinar ne dobijaju, izdavači objavljuju knjige, a nema profita, čitaoci ne bi morali da kupuju. Divota. Kulturno-književni komunizam. Beograd bi trebao da organizuje deset dana manifestacije utopije knjige i da tako uđe u Ginisovu knjigu.

Nije lako razumeti ovo oživljavanje kritike komercijalizacije knjige u kapitalističkoj Srbiji, danas i ovde. Ali, ljudska misao ne ide uvek napred. Ona se vraća, kao što je filozof tako nešto napisao. Večno vraćanje istog.