Leonardo sa Bosfora

PROŠLU godinu Unesko je posvetio Matrakči Nasuhu (Nasuh bin karađoz al Bosnavi), obeležavajući 450 godina od smrti “Leonarda da Vinčija sa Istoka”, kako često zovu ovog turskog umetnika, naučnika i ratnika. Iako je poreklom iz Visokog, kraj Sarajeva, delo ovog pisca, mislioca, matematičara, istoričara, kaligrafa, minijaturiste, kartografa, topografa i musketara, gotovo je nepoznato kod nas, a beogradskoj publici približiće ga postavka “Matrakči Nasuh: genije 16. veka” u Etnografskom muzeju.

Putujuća izložba Udruženja interkulturalnog umetničkog dijaloga iz Istanbula, pod pokroviteljstvom predsedništva Turske, prethodno je predstavljena u Sarajevu, a dogodine će obići i Rim, Ankaru, Istanbul, Pariz, Beč, Tokio, Njujork i Budimpeštu. Time će biti obeležena i 450. godišnjica smrti Sulejmana Prvog, čije vreme je bilo obeleženo i neobičnom, renesansnom ličnošću Matrakčija.

Školovan i ratnički obučavan u Dvorskoj školi sultana Bajazita Drugog, kao izuzetno darovit istakao se na vojničkim igrama u Egiptu, u vreme Selima Prvog. Ali, sve svoje talente razviće u potpunosti u doba Veličanstvenog, koga je kao ratnik i dobar poznavalac izrade i upotrebe oružja, pratio u pohodima na Bagdad i Beograd.

Za svako mesto, na kome je vojska logorovala, od Carigrada do Bagdada (osvajali su jednim, a kući se vraćali drugim putem), Matrakči je napravio mapu, a izradio je i reljefne karte terena. Crtao je i gostionice na putu do Budimpešte, ali i Nicu, Tulon i Marselj, koje je posetio u diplomatskim misijama. Njegova ilustracija Carigrada sa Zlatnim rogom i precizno ucrtanom palatom Topkapi, Aja Sofijom, Kapali čaršijom, Starom palatom... neprocenjiv je dokument o prestonici istoka toga vremena.

Reprodukcije tih njegovih crteža, izuzetne likovne, ali i geografsko-topografske vrednosti, na postavci u Etnografskom muzeju predstavljene su na keramičkim pločicama. Tokom dve godine pripreme ove izložbe, izradilo ih je devet odabranih mladih turskih umetnica. Posetioci mogu da se upute i u Matrakčijevu kaligrafsku veštinu. Do njega Turci su se služili isključivo iranskim talikom, a kao rukovodilac službe pisara na Divanu, osmislio je novi tip kaligrafskog pisma. Tim elegantim stilom beležio je svoja filozofska zapažanja, izrečena u gotovo poetskim slikama.

VOJNIČKE IGRE SA TOLjAGAMA

Nadimak Al-Matraki stekao je kao autor vojničke igre “matrak”, koja je služila kao priprema za ratovanje. Napisao je i priručnik za ovu simulaciju ratovanja štapovima, toljagama i mačem.

Imao je dar i za konstruisanje mašina, a proslavio se izgradnjom dve pokretne tvrđave od papira, postavljene na carigradskom hipodromu povodom obrezivanja Sulejmanovih sinova Mustafe, Mehmeda i Selima. Tvrđave su imale po pet kula i četiri kapije, ukrašene zidove, a sa različitih strana arene pomerale su se jedna prema drugoj. Kroz prvu kapiju, tokom proslave, izlazili su vojnici s mačevima, kroz drugu oni naouržani buzdovanima, kroz treću sa oklopima i kopljima, a kroz četvrtu - strelci.