POSLE kraće i teške bolesti u Beogradu je u petak preminuo dr Slobodan Ž. Marković, dugogodišnji profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, književni istoričar, esejista, antologičar i neumorni kulturni poslenik.

Rođen 1928. u siromašnoj seoskoj porodici u Gornjem Mušiću kod Valjeva, Marković je izuzetnu profesionalnu karijeru stvarao postepeno, mukotrpnim i istrajnim radom, ogromnom energijom, vođen ljubavlju prema pisanoj reči i kulturi uopše. Posle Vršca, gde je radio kao gimnazijski profesor, nekoliko decenija kao univerzitetski profesor, poučavao je studente jugoslovenskoj književnosti, najviše predavajući dečju i makedonsku književnost. Zahvaljujući njegovim časovima, koji su se pratili netremice, mnogi su pošli njegovim tragom i izrasli u istaknute književne znalce. Njegovo naučno delo obuhvata više od 600 studija i rasprava, kao i knjige "Zapisi o književnosti za decu", "Književni pokreti i tokovi između dva svetska rata", monografije o Lazi Lazareviću, Milanu Rakiću, Branku Ćopiću, Isidori Sekulić, Jovanu Popoviću, Desanki Maksimović, kao i nadaleko čuvene antologije srpskih priča za decu, srpskih poema za decu, "Đaku prvaku", "Ko je bolji junak", a autor je i veoma zanimljivog putopisa "Profesor u Peking - profesor iz Pekinga".

Gde god je trebalo nešto pokrenuti, osnovati, podržati i održati, Slobodan Ž. Marković je bio među prvima. S podjednakim umećem i strašću vodio je Međunarodni slavistički centar Srbije, KPZ Srbije, časopise "Književnost i jezik" i "Detinjstvo", bio jedan od osnivača Vukove zadužbine, Zadužbine Desanke Maksimović, stizao i da predaje na univerzitetima u Getingemu, Pekingu, Nišu i Prištini. Dobitnik je više nagrada i priznanja.