POSLEDNjE reči partizana Stjepana - Stevana Filipovića, koje je izgovorio pod vešalima u Valjevu 22. maja 1942. godine autori, okupljeni u selu Bujačiću, pretočili su u umetnička dela. To je, zapravo, i svojevrsni eksperiment, jer će slike, skulpture, kolaže prvi put posmatračima da tumači - psiholog!

Beogradska umetnička radionica "Bura" okupljanje stvaralaca u Bujačiću nazvala je "Pronađeni u prevodu, ili kako razumeti savremenu umetnost", a projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Umetnička kolonija organizovana je u dubokoj ilegali - kao i što dolikuje pokretu kom je Stevan Filipović pripadao. Kuća Boškovića, kao iz bajke, smeštena je usred guste šume u selu Bujačiću, a do nje se dolazi vrletnim drumom punim rupa...

- Hteli smo da kolonija bude posvećena nekom herojskom delu, a kad smo videli njegov monumentalni spomenik, rad vajara Vojina Bakića, koji je simbol Valjeva i pročitali poslednje reči, pred pogubljenje, odlučili smo da tema bude Stjepan Stevan Filipović - kaže Dragana Nikoletić, umetnička direktorka "Bure". - Bili smo zamislili da dela posetiocima kolonije tumači psiholog, ali gostiju, nažalost, nije bilo. Nadamo se da će ih biti na izložbi, koju pripremamo u Valjevu, u prostoru pekare "Vapek".

"Ako budete samo stajali i gledali, neprijatelj će i vas ovako jednog po jednog vešati. Smrti se ne plašite. Ona je ništa. To ćete videti kroz nekoliko trenutaka, kad budem umirao. Nije smrt strašna ako se zna zašto se umire. Ustajte! Svi u borbu protiv fašističke reakcionarne zveri! Dole Hitler i njegove zločinačke bande!" - Ovo je okupljenom narodu u Valjevu rekao Stevan Filipović, koga su četnici uhvatili, a Nemci obesili. Njegova fotografija sa visoko podignutim rukama ispod vešala odavno je postala prepoznatljiva širom sveta, kao nezaobilazna ilustracija jugoslovenske revolucije, ali i heroizma boraca protiv fašizma.

- Teško je danas razmišljati o junaštvu i hrabrosti partizana Stevana Filipovića, jer ekstremna vremena, kao što su ratovi, postavljaju sasvim drugačije uslove pred ljude i samim tim utiču na njihovo reagovanje - kaže mladi umetnik Stefan Kostadinović iz Lazarevca. - O postupku Filipovića nisam mnogo znao, tek iz nekih udžbenika i knjiga. Ali, sama fotografija sa podignutim rukama i čvrsto stisnutim pesnicama najviše govore o njegovoj hrabrosti i ponesenosti idejom.

Stefan se opredelio da u žici izradi šahovske figure. One koje predstavljaju slobodu, simbolično imaju obe dignute ruke, poput Stevana Filipovića. Figure izvajane od žice koje predstavljaju fašizam, imaju desnu dignutu ruku, kao nacistički pozdrav.

U koloniji u Bujačiću na okupu su bili umetnici Jelena Bojanić, Aleksandrija Ajduković, Dragana Nikoletić, Senka Trivunac, Viktor Kiš, Miodrag Pešić, Nikola Romanović, Željko Vitorović, Goran Stojčetović, Pavlos Kozalidis i Jovana Mitrović. Bilo je predviđeno da psiholog Milica Nenadović iz Udruženja za psihoterapiju, koučing i savetovanje Srbije posetiocima "prevodi" šta su autori hteli da kažu, ali za nju nije bilo posla, s obzirom na to da umetnička radionica nije previše zanimala meštane, koji su takođe mogli da je vide.


INSPIRATIVNO I DEPRESIVNO

- Nisam ni ja do sada mnogo znala o Stevanu Filipoviću - kaže Jovana Mitrović, iz Vranja, studentkinja četvrte godine Fakulteta likovnih umetnosti. - Njegovo delo istovremeno je, za mene, inspirativno i depresivno, pogotovo što avet fašizma još nije potpuno iskorenjena. Načinila sam crteže, od kojih formiram velike kolaže u kojima ispitujem koliko je čovek spreman daleko da ode za neku ideju. U isti mah, postavljam i pitanje, da li je danas neko spreman na sličnu žrtvu...