Suzana Mančić slučajno promakla

Kao i prethodnih, i ovogodišnji otkup knjiga za javne biblioteke u Srbiji izazvao je različita reagovanja, komentare pa i osporavanja. Članovi Komisije Ministarstva kulture, koje je za ovu svrhu izdvojilo 100 miliona dinara, od 3.528 naslova koje je na konkursu ponudilo 328 izdavača, odbili su jednu trećinu i izabrali 2.140 knjiga iz produkcije 206 kuća. Među njima su se našli i neki problematični "hitići" koji su dobili prednost u odnosu na neka ozbiljna i proverena dela.

U komisiji su bili: Milan Vlajčić (predsednik) dr Jerko Denegri, dr Aleksandar Belić, dr Miroslav Perišić, dr Veljko Brborić, dr Miloš Ković i dr Jovan Ljuštanović. U kulturnoj javnosti najviše negodovanja izazvao je izbor knjige Suzane Mančić "Kao da sam sanjala", biografije Marije Šerifović, Mateje Kežmana, Lotara Mateusa i Aleksa Fergusona, kao i "Teorija zavere" Dejana Lučića. U izdavačkim krugovima ukazuju da na spisku odabranih nije trebalo da se nađe ni Linda Čapman, čijih je čak osam knjiga otišlo u biblioteke, kao ni "Zmajeva dijeta" Milana Bjekića, "Ljubav u doba kokaina" Simonide Milojković, a postavljaju pitanje da li je tu mesto za čak šest romana Paula Koelja. Među prvima je reagovala "Akademska knjiga", tvrdeći da nije poštovan osnovni kriterijum otkupa i da je izostavljeno šest značajnih dela iz produkcije ove kuće. Među njima su "Mozak i smisao života" Pola Tagarta, poznatog profesora filozofije u Kanadi, "Šta ostaje od oca" Masima Rekalkatija, istaknutog italijanskog psihoanalitičara, autobiografski roman o prijateljstvu sa Mišelom Fukoom Matjea Lendona, koji je u Francuskoj dobio prestižnu nagradu "Medisis".

- Na ovaj način budućim naučnicima ali i široj publici onemogućeno je da prate savremenu teoretsku misao. U većini evropskih zemalja knjige sličnog sadržaja uglavnom su subvencionisane, a kod nas podležu cenzuri Komisije za otkup - kaže Bora Babić, direktorka "Akademske knjige".

Ističući da otkup knjiga mora biti instrument kulturne politike i poruka, u kulturnim, umetničkim i naučnim vrednostima, Gojko Božović, direktor i glavni urednik "Arhipelaga", za "Novosti" kaže:

- Otkup knjiga se radi zbog čitalaca i baš zbog toga ne sme biti motivisan sve glasnijim alibijem da se neka "knjiga traži". Ako se zaista traži, onda neka se kupuje u knjižari. Svako treba da plaća svoju zabavu, a država mora da omogući dostupnost visoke kulture i dobrog obrazovanja. Biblioteke ne smeju biti mesto lake i jeftine zabave, lakih nota i razbibrige, komercijalnih sadržaja i trgovačke logike. Ako se na otkupu tako vidljivo plasiraju autobiografije fudbalera i estradnih zvezda, petparačke priče i ljubavne ispovesti učesnika rijaliti šoua, voditeljska literatura i trećerazredni feljtoni, onda se urušava i sam smisao otkupa i javnih biblioteka. Sasvim je očigledno da je potrebno oblikovati novi model otkupa koji će garantovati jasne, transparentne i visoke kriterijume.

U razgovoru za "Novosti" Milan Vlajčić najpre iskreno priznaje jedan propust:

- Zaista ne mogu da objasnim kako nam je promakla knjiga Suzane Mančić i našla se na spisku odabranih. Radili smo sedam dana po pet sati, imali smo pred sobom ogroman broj naslova iz prošlogodišnje produkcije i verovatno je zbog toga i došlo do te greške. Što se tiče biografija Fergusona i Kežmana, pročitao sam obe knjige i ubeđen sam da one mogu biti vrlo poučne za mlade, kako se može gotovo ni od čega, ne samo talentom, već i upornošću i radom postići mnogo. Nisu to, naravno, umetnička dela, ali mogu da deluju pozitivno.

Naš sagovornik objašnjava da je komisija odbacila dosta bestselera, ali da je neke i svesno prihvatila. Malo je poznato, napominje, da u 90 odsto mesta u Srbiji nema knjižare, pa čitaocu biblioteka ostaje jedino mesto gde može da nađe delo omiljenog pisca. Moralo se voditi računa o činjenici da hitovi i te kako privlače publiku, i da se izađe u susret i takvim ukusima knjigoljubaca.

- Prvi put ove godine, što niko nije uočio, načinili smo mali presedan. Uz oko 150 naslova stavili smo "zvezdicu" sa napomenom da je reč o delima izuzetne književne i umetničke vrednosti i na taj način bibliotekarima, koji sa našeg spiska biraju šta će kupiti i u kojem broju primeraka, sugerisali da se određene knjige obavezno nađu na bibliotečkim policama. U dugim i ozbiljnim razgovorima članovi komisije pokazivali su, što je sasvim razumljivo, različite afinitete, pa se ponekad do odluke dolazilo većinom glasova. Sve u svemu, ovaj zahtevni posao uradili smo časno i pošteno, a kao i prethodnih godina uvek će biti sitnih propusta i pojedinačnih nezadovoljstava.

Ovogodišnjim otkupom biblioteke će biti obogaćene za 175.384 primerka knjiga.