DO kraja je, neumorno i predano, ukazivao na moć znanja i kulture. Govorio o potrebi i negovanju svetosavskog duha, poretku vrednosti, nacionalnom samopoštovanju. Podsećao na pogubne zablude 20. veka, čije nas posledice tište i danas.

Dragan Nedeljković, nekadašnji profesor Beogradskog univerziteta, kao i univerziteta u Bordou i Nansiju, redovni član Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti u Parizu, preminuo je prošlog petka, u 90. godini, u Beogradu i, po sopstvenoj želji, u krugu porodice, sahranjen na Novom groblju. Otišao je bez pratnje srpske kulturne javnosti, ali ju je svojim delom trajno zadužio.

Rođen je 2. avgusta 1925. godine, u Mačvi. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Rumi, univerzitetske studije u Beogradu, uporednu i francusku književnost studirao je na Sorboni. Doktorat je stekao 1957. godine na Univerzitetu u Strazburu, a francuski državni doktorat na Univerzitetu u Bordou.

Bio je osnivač Katedre za srpski jezik, književnost i civilizaciju na Univerzitetu u Strazburu (1955) i na Sorboni (1969-1972), gde je organizovao i Dane srpske kulture. Ostao je upamćen kao prvorazredni predavač i znalac ruske književnosti, savetnik u izvršnom telu Evropskog društva kulture u Veneciji, predsednik Srpskog centra Evropskog društva kulture, predsednik Srpskog narodnog pokreta Svetozar Miletić... Iza sebe je ostavio petnaestak objavljenih knjiga, među kojima su "Veliko doba ruske književnosti", "Dom bez krova - razmišljanja o velikoj drami Jugoslavije", "Dijaspora i otadžbina", "Reči Srbima u smutnom vremenu", "Drama civilizacija na Balkanu", kao i nekoliko stotina naučnih radova u domaćim i stranim časopisima.

Kao angažovani intelektualac svetskog formata, bio je posvećen tumačenju i traganju za identitetom srpskog naroda, koji se na prelomu vekova, u smutnom vremenu, našao na evropskoj vetrometini i u nezavidnom položaju borbe za opstanak.

Rado je, kad god je bilo povoda i prilike, govorio za "Novosti" i podsećao da su "Srbi stari evropski narod, koji treba da je dostojan vekovnog iskustva, da poštuje sebe, pa će ga i drugi poštovati, uvažavati i, možda, razumeti". Isticao je da su "Srbi najistureniji i najviše zlostavljani deo tragedije pravoslavnog sveta", ali da je bitno da sami ne doprinosimo toj nemilosti sudbine.

DUHOVNOST

- DUŠEVNOST je naša vrlina, ali i naša ukletost. Da ne bi bila ukletost, treba da preraste u duhovnost, u to više svojstvo, koje izvire iz samosvesti, iz saznanja i kulture. Tu se otvara široko polje rada za srpsku inteligenciju, za srpsku crkvu, školu, prosvetne radnike i duhovnike, koji ne smeju biti samozadovoljni, lenji i nesavesni - govorio je Dragan Nedeljković.