DIVLjENjE pred jasnom i jednostavnom realističkom prozom Sime Matavulja (1852-1908), "u kojoj se zaista kopno dodiruje s morem i planinski vazduh meša s morskim", nije krio Ivo Andrić, a ni mnogi srpski pisci pre i posle njega.

Srpskom piscu rođenom u Šibeniku, koji je našoj književnosti ostavio romane: "Bakonja fra Brne" i "Uskok", ili pripovetku "Pilipenda", posvećena je jučerašnja tribina u Udruženju književnika Srbije, a tom prilikom počelo je i obeležavanje 110. godišnjice od osnivanja UKS, čiji je Matavulj bio prvi predsednik.

Predstavljena je, takođe, i knjiga o Matavulju, iz pera etnologa i direktora Etnografskog instituta SANU Dragane Radojičić, pod naslovom "Mediteranski svjeti sa majstorom pripovedačem", u izdanju Etnografskog instituta SANU.

U ovom delu sa podnaslovom "Anropološko čitanje dela Sime Matavulja", autorka uspostavlja jedinstvenu komunikaciju sa delom i piscem Simom Matavuljem, i konstatuje da u njima često preovladava strast etnografa nad spisateljskim instinktom. Ona je u svom stvaralačkom poduhvatu nastojala da dopre do svakog piščevog objavljenog i neobjavljenog retka, uspostavljajući imaginarni dijalog sa Matavuljem.

- Kažu za Matavulja da je govorio iz duše naroda i da je stoga bio veoma produktivan pripovedač, čemu je, svakako, pomogla usmena pripovedačka i epska tradicija u kojoj je odrastao - ističe Radojičić. - U svojim delima je video i razumeo toliko toga, obuhvatio širok broj likova različitog društvenog statusa, porekla i prirode, da bi se moglo reći da je i on video sve.

U svakom se njegovom opisu skrivala oštra i pronicljiva misao, dajući portretima tih efemernih ljudi i zbivanja jedan dublji značaj i smisao. Kroz Matavuljevo delo provejava određena doza tuge, ozarene ipak osobenom i neuništivom vedrinom i humorom.

Matavulj i Stevan Sremac su, po rečima Mira Vuksanovića, možda jedini srpski pisci srpskog realizma koji su umeli uverljivo da pišu izvornim govorima svih mesta u kojima su živeli i tako pokazivali raznoliko jedinstvo našeg jezika.

- Ovde je poznata Matavuljeva književna dokumentarnost dobila određeni vid, drukčiji a isti, što će da kaže: ništa nije promenjeno ali jeste pomereno, drukčije raspoređeno. Onako kao što etnolog i antropolog od umeća čini, pa smo dobili knjigu o Matavulju kakvu nismo imali, kakvu niko ranije nije priredio. Nesebično navođenje čitavih odeljaka Matavuljevih knjiga, isticanje njegove reči i misli, književnog majstorstva i svake pažnje prema lepoti oko nas, glavni je sastojak i glavni je kvalitet ove knjige - rekao je Vuksanović.


KAZNA I NADA

Na Matavuljev život okupljene je podsetio profesor Dušan Ivanić, rekavši da je ovaj pisac bio počasni član Matice srpske, član SANU i prvi predsednik UKS koje je osnovano 26. maja 1905. u Beogradu, pod imenom Srpsko književno društvo.

- Noseći u džepu govor za komemorativni skup Milovanu Glišiću u Narodnom pozorištu, pred zgradom je doživeo moždani udar - rekao je Ivanić. - Smrt kao tema njegove proze, postavljena je između greha, kazne i nade u drugi život. U umiranju je osetio klasičnu temu i umeo je obraditi u rasponu od humorističke reakcije do mistične utehe i nade. Sastavljajući svoj testament, tražio je da se sahrani bez pompe, larme, venaca, popova, govora, iako je bio duboko veran čovek.