NA dugo zaboravljene zasluge i vojničko umeće najmlađeg srpskog vojvode s kraja 19. i početkom 20. veka Petra Bojovića (1858-1945), učesnika šest oslobodilačkih ratova, novo svetlo bacio je Božidar M. Jovović, sabirajući među korice knjige mnogobrojna dokumenta, ali i kritičke osvrte i odgovore na dileme.

Knjigu “Vojvoda Petar Bojović između pohvale i pokude” objavio je Medija centra “Odbrana”. Autor, profesor Jovović, višegodišnji nastavnik u sistemu vojnog školstva, nije je dočekao - umro je desetak dana pre izlaska iz štampe.

- Vaspitan u porodici u kojoj su zamirali poslednji damari seoske zadruge, vojvoda Bojović je ponio u sebi onu prijatnu toplinu domaćeg ognjišta, koja ublažava i potuljuje drskost i nametljivost, potrebnu svakom ratniku. On je vojničke zakone poštovao do svetosti, isključujući mogućnost pripadništva bilo kakvom udruženju ili stranci... Vojnički poziv za njega je bio zaveštanje vojsci, a država mu je značila oltar i svetilište - piše Jovović, slikajući karakterne crte vojskovođe.

Pored svedočenja o mladosti i odrastanju, najveći broj među gotovo 600 strana posvećen je vojničkoj službi od 46 godina i svemu što je vojvoda, rodom iz Miševića, na Zlataru, činio za srpski narod i vojsku u prelomnim vremenima istorije. Autor ide i tragom Bojovićeve Prve armije od Kumanova 1912. do proboja Solunskog fronta u jesen 1918. godine, podseća na strašnu 1915. godinu, odbranu Kosova, mučno povlačenje preko Albanije, golgotu... Jovović ne zaobilazi ni stanje srpske nacije, pišući o vrtlozima političkih obračuna, pohvalama i pokudama Bojovića, odbrani od ljubomornih oficira i dvoličnih stranačkih političara. Na kraju, osvrćući se na tragičnu sudbinu srpske mladosti, države i vojvodine porodice (ostao bez potomaka), Jovović podseća da je stari vojvoda, dobrodušni sluga otadžbine, doživeo da bude rob neprijatelju protiv koga se hrabro i zdušno borio. Kad je i njih ispratio, došli su oslobodioci da ga prezru i ponize.

- Autor je vodio računa o objektivnosti izvora, ukrštao je podatke, komentarisao, potvrđivao, opovrgavao i uvek za to utvrđivao razloge zbog kojih se to dešavalo - ocenjuje recenzent knjige general-major prof. dr Mitar Kovač. - Jovović na sasvim drugačiji način govori o životu i delu vojvode Bojovića, nepravedno zapostavljene velike istorijske ličnosti. Ovom knjigom će se, makar malo, umanjiti nepravda.

Veliki deo vojničkih zasluga vojvode Bojovića osporava se preteranom servilnošću i poslušnošću prema prestolonasedniku Aleksandru Karađorđeviću. To se, kako navodi recenzent Kovač, najbolje vidi u organizovanju Solunskog procesa, u kome je osuđen Dragutin Dimitrijević Apis, vođa Crne ruke i Majskog prevrata. n


PODRŠKA ĐENERALU DRAŽI

IZ kućnog pritvora u Beogradu, u 84. godini, vojvoda Bojović je 10. decembra 1942. godine, u pismu armijskom đeneralu Draži Mihailoviću, podržavao Jugoslovensku vojsku u otadžbini:

“...Saznanjem da ste Vi, dragi Srbine i đeneralu, razvili oslobodilačku zastavu, sa onoga mesta odakle je moj ratni drug Živojin Mišić započeo, pre dvadeset i osam godina, i proterao neprijatelja iz naše otadžbine, izazvalo je u meni veliku radost i do maksimuma pojačalo želju za ličnim učešćem u današnjoj borbi. U odsustvu fizičke snage da uzmem neposrednog učešća u ostvarenju ovog velikog dela nacije, ja sam Vam, dragi i veliki sine srpskog roda, stavio na raspolaganje moje ime i moju decu uz očinski pozdrav i vojničku zapovest: NAPRED U POBEDU, ZA KRALjA I OTADžBINU” - napisao je, pored ostalog, ostareli ratnik.