PRAIZVEDBOM predstave rađene po romanu "Kainov ožiljak" Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića (u dramatizaciji Spasoja Ž. Milovanovića) večeras će Šabačko pozorište obeležiti veliki jubilej, 175 godina postojanja. Reditelj Jug Radivojević poželeo je da ovo delo postavi na scenu čim je čuo da se piše, inspirisan temom ali i činjenicom da roman nastaje iz zajedničkog pera dvojice autora...

- "Kainov ožiljak" većim delom zasniva se na istorijskim faktima, tek trećina je fikcija i odnosi se na paralelnu priču u čijem je središtu poznanstvo Ive Andrića i izvesnog Albrehta Ditriha. Taj Ditrih je u stvari njegov zemljak, Bosanac - objašnjava reditelj Jug Radivojević. - Sve ostalo u romanu je autentično: Andrićevi susreti od 1939. do 1941. godine sa Hitlerom, Geringom, Hajdrihom, Vajc Zekerom. Praktično, s vrhuškom ondašnjeg Vermahta.

Reč je o dve ključne godine koje će ostaviti posledice na ceo 20. vek?

- To je strahovito nezgodan period u istoriji čitave Evrope. Period velike ekonomske krize, ali i trenutak u kome se svet polarizuje i u kojem mi, kao perjanica Balkana, nemamo nikakve šanse da ostanemo neutralni i neopredeljeni. I u tome se više nego jasno prepoznaje sličnost sa našim vremenom... Kao ambasador u Berlinu, Andrić je tri puta tražio opoziv sa ove funkcije i sva tri puta Kraljevina Jugoslavija ga je odbila. Eto, čak je i jedan Andrić smatrao da nema dovoljno mudrosti i snage da balansira u takvom vremenu. Zanimljivo je da kada su tog istog Andrića 60-ih godina zvali da postane predsednik Sterijinog pozorja, učtivo je odbio rekavši: "Sigurno ima kompetentnijih od mene". Danas bi bilo nemoguće da neko na taj način odbije bilo kakvu poziciju ili funkciju.

NIKOLINA LOŽA * U POZORIŠTU na Terazijama već imate hit mjuzikl, "Producente". U njima je Nikola Simić imao poslednju premijernu ulogu?
- I dalje nam je puna sala, mada nam Nikola mnogo nedostaje. Kada se razboleo, krajnje profesionalno zamenio ga je Rade Marjanović, ali ga se na svakom izvođenju sa setom setimo. Nikola je, jednostavno, briljirao u jedinom mjuziklu u svojoj karijeri. Iako je to bila njegova prva i poslednja uloga u Pozorištu na Terazijama, prva loža s leve strane do scene, s koje je kad god bi bio slobodan gledao predstave - dobila je ime Loža Nikole Simića...

* U pozorište je, ipak, "ušao" kao predsednik Umetničkog saveta JDP?

- Posle premijere "Proklete avlije" u JDP, na pitanje kako mu se dopala predstava, Andrić je odgovorio da je hteo da napiše dramski komad - ne bi pisao roman. Nadam se da to neće biti slučaj s "Kainovim ožiljkom" i njegovim "prevođenjem" u dramsku formu. Inače, Andrić nije bio veliki ljubitelj teatra. Poštovao ga je, ali mu nije bio dovoljno blizak.

* Kako to objašnjavate?

- Veliki pisac pripadao je drugom mediju kao literata svetskog renomea. Njegova istina se u romanima koncipirala na potpuno drugačiji način. Pozorište za njega nije imalo snagu istine i uverljivosti pisane reči. Po prirodi introvertan, verovatno je mislio da je susret knjige s čitaocem mnogo bliži i intimniji nego što se to dešava u teatru, u javnom izvođenju. Njegova interesovanja nisu se kretala samo oko sopstvene literature, nego je pratio tokove u umetnosti i politici uopšte. Uostalom, pre postavljenja na mesto ambasadora u Berlinu, bio je predsednik Političkog saveta Vlade Kraljevine Jugoslavije. Zanimljivo je i da je na ovoj ambasadorskoj funkciji direktno nasledio Crnjanskog. U Beograd je došao 7. aprila, dan posle bombardovanja, i čitav rat je u njemu proveo pišući najznačajnija dela. Ono što je s "Kainovim ožiljkom" nama danas važno i na šta nas podseća istorija jeste koliko je teško odoleti pritiscima u istom četvorouglu - Amerike, Rusije, Engleske i Nemačke.

* Kažete da je svet opet doveden na istu ivicu ambisa netrpeljivosti?

- I ponovo ste na svaki način onemogućeni da budete neutralni, da sa svima imate dobru saradnju, na opšte dobro. Danas se od nas očekuje da budemo isključivi, da se javno deklarišemo za koga smo i protiv koga smo. To se sa globalnog polja prenosi i na naš unutrašnji javni život, kao i na međuljudske odnose.

NAJVEĆA SNAGA * NEDAVNO vam se rodio drugi sin. Posla Vuka iz prvog braka, s glumicom Milenom Vasić dobili ste Lava. Da li ste deci namerno dali ovako "snažna" imena?
- Moja najveća snaga su moji sinovi. Njihova imena imaju po tri slova, baš kao i tatino. Sve će u životu doći i proći, ali deca su ono zbog čega živimo i postojimo. Milena i ja smo mislili i o tome, da pošto njeno dvoje dece (Nikola i Lana) imaju po jedno "l" u svojim imenima, dobiju brata Lava koji će se tako s njima povezati. Lav je, uostalom, kruna naše ljubavi koja je sticajem okolnosti počela davno, pre naših brakova. Onda nas je život razdvojio, pa opet spojio...

* Kakve su posledice?

- Sve se svodi na lično. Lične simpatije, lične antipatije. Zbog toga ispaštamo na svim poljima društvenog života. Nikako da počnemo objektivno da sagledavamo stvari. Zato i ne možemo da idemo napred... Kad govorimo o sličnostima dva vremena, interesantno je da je pred Drugi svetski rat Berlin prednjačio u promociji i podršci LGBT populacije. Jer je, na neki način, ondašnja nacistička Nemačka, o kojoj govori i "Kaionov ožiljak", propagirala tu vrstu slobode i opredeljenja. Mi danas, takođe, živimo u vreme u kojem nije dovoljno da prema LGBT budete ravnodušni, već morate biti apsolutno "za"! Jer, ako niste apsolutno "za", to znači da ste apsolutno "protiv". Dakle, od nas se danas očekuje da budemo isključivi i po tom pitanju. Ni na ličnom, ni na društvenom, ni na političkom planu - nije nam dozvoljeno da budemo neutralni, pa ni da na sva pitanja ne moramo uvek imati odgovor.

* Da li je ista vrsta "isključivosti" i činjenica da na nedavnom obeležavanju 70 godina oslobođenja Aušvica, među osam šefova država nije bilo Putina iako svi znamo koliki je ruski udeo u ovim istorijskim događajima?

- Upravo je to stvar današnje visoke politike i animoziteta o kojem smo govorili. Zato što neko nešto lično ima protiv Putina, predsednika Rusije nema u Aušvicu. Svet je odavno prestao da funkcioniše na konceptualnom nivou. Prestale su da se stvaraju velike "teorije zavere" protiv određenih država i naroda, danas se one prave protiv određenih pojedinaca. Uostalom, svetom više i ne vladaju države i narodi već njihovi pojedinci...

* Govorimo o nepravdi u širem smislu, a svedoci smo velikih nepravdi i u našim malim, lokalnim okvirima. U sklopu proslave Šabačkog pozorišta Velika scena poneće ime Ljubiše Jovanovića. Ali, izvinjenje oklevetanom umetniku je izostalo?

- Priča o slučaju Ljubiše Jovanovića u ovom vremenu je slika i prilika o tome koliko je danas sve moguće i koliko možete biti izloženi javnom ruglu, bez ikakvih dokaza. A kada se ustanovi da ste apsolutno čisti, bez ikakve krivice, ne dobijete čak ni izvinjenje. Ljubiša ga još nije "dobio" za neistinu koja je plasirana oko njegovog života i političkog dela. Mada, mislim da je posle svega, davanjem Jovanovićevog imena pozorišnoj sceni, ipak učinjena delimična satisfakcija.

* Uveliko pripremate u Pozorištu na Terazijama veliki mjuzikl Mamma mia?

- Taj naslov spada u red brodvejske A kategorije. Veliki, raskošan mjuzikl sa trideset aktera na sceni i isto toliko fantastičnih hitova grupe "ABBA". Pred nama je vrlo vešto skrojena priča, ali ono što je ovog puta značajno za našu postavku mjuzikla Mamma mia je činjenica da Pozorište na Terazijama nije dobilo licencu nego prava za izvođenje. To podrazumeva da se sam tekst i muzički sadržaj ne mogu menjati, a da su režija, koreografija, scenografija, kao i glumački rad na likovima - autentični i autorski samostalni. Premijera je 27. marta, na Svetski dan pozorišta, u koprodukciji sa Slovencima. Naime, prava je otkupio Jure Franko kojeg zaljubljenici u sport pamte po sarajevskoj Olimpijadi 1984. godine, kada je Jugoslaviji doneo srebrnu medalju u veleslalomu...

ISTINA IZAŠLA NA VIDELO

- DA li je do "slučaja" Ljubiše Jovanovića pre desetak godina došlo zbog nespretne komunikacije u Skupštini grada Šapca ili je to krajnje tendenciozno, nečijom voljom učinjeno, manje je važno od činjenice da naša javnost nije dovoljno medijski potkrepila epilog te priče. Odnosno, nedovoljan publicitet dobila je istina koja je izašla na videlo.