KNjIŽEVNOST je ljudsko pamćenje, rekao je Borhes. Zamislite taj trenutak da knjige nestanu, da nema književnosti... Mislim da bi svet izgubio pamćenje o svojoj prošlosti, o onome šta se događalo. Svaka knjiga mnogo više govori o svom vremenu nego more napisa, analiza, eseja koji se dnevno objavljuju. O Francuskoj mnogo više saznajemo iz knjiga Stendala, Balzaka, da ne govorim o engleskoj ili ruskoj literaturi. Danas su knjige zapravo jedno živo svedočanstvo o vremenu iza nas, ali koje ima veze sa našim. Knjige nas povezuju sa prošlošću, a vrlo je važno da je znamo - rekao je za "Novosti" Filip David, odmah po saopštenju žirija nagrade časopisa NIN, da je ovogodišnji dobitnik 61. prestižnog književnog priznanja za roman "Kuća sećanja i zaborava", u izdanju "Lagune".

Davidov roman odneo je pobedu rezultatom 4:1, odlukom žirija koji su činili Vladislava Gordić Petković (predsednica), Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić, Božo Koprivica i Mića Vujičić. Romanu Ota Horvata "Sabo je stao", u izdanju Kulturnog centra Novi Sad, glas je dao Pantić, a u najužem izboru bio je i roman Davida Albaharija "Životinjsko carstvo", u izdanju "Čarobne knjige".

Nagrađena knjiga je, po obrazloženju žirija, sugestivna studija zla u istoriji i u čoveku, koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja. U ovom romanu sreću se san i java, patnja i želja, stvarnost i mogućnost, mitsko i mistično, dokument i fikcija. Sećanje je predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija a jezik kao mogući način da se sačuvamo od zla. Umetnički dosledan, precizno osmišljen i superiorno napisan, po rečima predsednice žirija, ovo je roman egzistencijalne jeze, roman o čoveku protiv koga deluju nemerljive sile smeštene u sferi nejezika, roman koji upečatljivo preispituje smrt, zlo i sudbinu ali i pamćenje kao silu koja sve nadilazi.

- Sećanja su jako važna i kad su ispunjena bolom, patnjama, sećanja na one koji su tragično nestali. Ona su deo nas. Ako ih se odreknemo, odrekli smo se i svog identiteta i onih koje smo voleli - rekao je David, obraćajući se mnogobrojnim novinarima u prostorijama lista. - Pisci ne biraju vremena u kojima će pisati. Osetio sam potrebu posle nekoliko romana i zbirki priča u kojima sam bežao i udaljavao se od stvarnosti, da napišem knjigu koja govori, zapravo, o našoj stvarnosti. Ne bavim se filozofijom, naučnim saznanjima, pokušavam da kroz ljudske sudbine ispričam priču.

Zahvaljujući se na nagradi koja je još "izuzetna i pre svega važna za knjigu, a opasna po pisca", jer mesec dana od trenutka kada se objavi širi izbor pa do proglašenja dobitnika tenzije stalno rastu i pisac ne može ništa drugo da radi, David je poručio da se knjiga sada odvaja od pisca i dobija samostalni život.


SNAGA SRPSKE PROZE
- SVA tri romana iz najužeg izbora su odskočila, i ako sudite prema njima, srpska proza je u odličnom stanju. Imamo tri knjige koje se mogu porediti u svakom svom aspektu sa bilo kojom knjigom iz aktuelne evropske književne produkcije. Ma koliko različite, jezički i formalno drukčije, one zalaze u područje nepojmljivosti i neizrecivosti i bave se temeljnim temama ljudske egzistencije - rekao je Mihajlo Pantić.