ZAUZIMANjE“ bioskopa „Zvezda“, kojim je tokom prošle nedelje neformalna grupa mladih intelektualaca i filmskih umetnika okupljena u „Pokret za ‘okupaciju’ bioskopa“ ovu nekada elitnu dvoranu, a danas ruinu, vratila svojoj nameni - prikazivanju filmova, postalo je kulturni događaj koji je u gro plan javnosti opet otvorio priču o kriminalnoj privatizaciji „Beograd filma“ februara 2007. godine.

Podsećanja radi, tada je biznismen Nikola Đivanović, za samo 9.200.000 evra kupio 14 bioskopa, među kojima su bile i kultne art dvorane u centru grada, deo kompleksa zgrada koje čine arhitektonsko nasleđe 19. veka, i deo su baštine, ali i istorije srpske kinematografije - „Balkan“, „Odeon“, „Kozara“, „Jadran“, „Kosmaj“, „Zvezda“. Prodaju umetničkih bioskopa kojih se ne bi odrekla nijedna civilizovana zemlja u svetu, sprovela je Agencija za privatizaciju, pod „blagoslovom“ same države.

I mada je ova privatizacija od samog početka bila sporna - Đivanović je kupio „Beograd film“ ispod tržišne cene (po tadašnjoj proceni trebalo je da bude dvostruko veća, oko 20.000.000 evra, jer bioskopi ukupno imaju oko 13.830 kvadratnih metara, plus 5.704 kvadratnih metara građevinskog zemljišta), niko iz vlasti nije reagovao. Nije bilo ni značajnih reakcija filmskog esnafa (osim apela nekolicine filmskih umetnika i radnika, Filmskog centra Srbije, Jugoslovenske kinoteke i nekadašnjih radnika „Beograd filma“), što Đivanović nije ispoštovao obaveze iz kupoprodajnog ugovor da „neće prodavati, preneti ili na bilo koji drugi način otuđiti akcije „Beograd filma“ u periodu od dve godine, i da će „obezbediti kontinuitet poslovanja preduzeća“.

On je već 2008, po duplo višoj ceni, za 18.000.000 evra, Ivici Todoriću, vlasniku hrvatskog „Agrokora“ (i lanca hipermarketa „Idea“), preprodao pet bioskopa iz lanca „Beograd filma“. Ostatak bioskopa navodno je prodao sopstvenoj firmi, „Lajt blu trejding Bahamas“ sa Bahama, pa je osnivanjem novih, fiktivnih privrednih društava i pravnih lica izašao iz sistema kontrole.

ČIJA JE NADLEŽNOST Uprkos javnim apelima u proteklih sedam godina, da od 14 nekadašnjih bioskopa više nijedan ne radi (neki su postali samo ruine, ostali su pretvoreni u skladišta, poslastičarnice, kladionice i kockarnice), Ministarstvo kulture tvrdilo je do sada, kao i Gradski sekretarijat za kulturu, da to nije „u njihovoj nadležnosti“. A naše zakonodavstvo, bez obzira na privatizaciju, daje prostora za „manevrisanje“ - prema Zakonu o kulturnim dobrima, ako vlasnik privremeno ili trajno napusti kulturno dobro, tako da postoji opasnost da ono bude oštećeno ili uništeno, Ministarstvo kulture može odrediti fizičko ili pravno lice kao staraoca tog kulturnog dobra.

Kako se i ovo pitanje već malo sporadično otvaralo u javnosti, često se činilo i da je gotovo zaboravljeno, dok „Pokret za ‘okupaciju’ bioskopa“ nije započeo svoju akciju - animirajući građane uz parolu „Ponovo radi bioskop“, ovi mladi ljudi upali su u prostor „Zvezde“, raščistili krš i prljavštinu, i omogućili da u ruiniranoj dvorani započnu projekcije filmova. Za svoju akciju dobili su podršku Ministarstva kulture, tako što je tema bioskopa zbog ovog događaja naknadno stavljena na dnevni red Odbora, i to na zahtev reditelja Srđana Dragojevića, poslanika SPS.

Onda je stigla i podrška Gradskog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića, koji je obećao da će „Sekretarijat pružiti podršku kad vidi kakve su pravne pretpostavke za to“.

Najvažnije pitanje - kako vratiti bar neke od nekadašnjih art dvorana, bilo je tema tribine koja je pre nekoliko večeri organizovana u bioskopu „Zvezda“. Jer, sud jeste nadležan da presudi da li je privatizacija „Beograd filma“ bila legalna ili nije, ali on ne može da ispravi grešku. To može samo država, a jedan od prvih zaključaka skupa, bio je da je nestanak bioskopa „olako predata bitka i od filmskih radnika, i od države i društva, ali da se borba mora nastaviti“.

Kuriozitet“ događaja bilo je učešće Nikole Đivanovića u ovoj raspravi, koji se u razgovor uključio putem „skajpa“, ali nije želeo da kaže gde se nalazi. On je poručio okupljenima u „Zvezdi“ da „ne planira ništa da učini povodom nove situacije“:

- Bioskop se raspada, jer preduzeće „Beograd film“ nema para da investira u tu delatnost. Nema novca ni za kakvu delatnost, jer je račun firme blokiran - rekao je Đivanović.

Na pitanje glumice Hane Selimović koliko novca traži da proda bioskop „Zvezdu“, odgovorio je da „ne može da utvrdi cenu za nešto što nije njegovo vlasništvo“:

- Nisam vlasnik tog preduzeća. Vlasnik je „Beograd film“, a iz dokumentacije koju sam dostavio „Pokretu za ‘okupaciju’ bioskopa“ vidi se da je vlasnik i firma „LBT“.

Ovakva izjava Đivanovića samo je iznova potvrdila da je pitanje povratka bioskopa, zapravo, otvaranje „Pandorine kutije“. Da li će država zaista pokušati da je otvori, kao što je obećala ovih dana, ili će javna podrška „Pokretu za ‘okupaciju’ bioskopa“ ostati samo marketinški politički potez, ostaje da se vidi.

HAPŠEN PA PUŠTEN

Tužilaštvo za privredni kriminal vodilo je postupak protiv Nikole Đivanovića zbog „malverzacija u vezi sa prodajom pet beogradskih bioskopa, koji su oštetili kompaniju ‘Beograd filma’ za više od 4.000.000 evra, a budžet Srbije za 1.500.000 evra“. On je uhapšen 28. marta 2011, ali je sa Tužilaštvom sklopio dogovor i priznao krivicu. Osuđen je na tri godine zatvora i obavezu da isplati 243.327.022 dinara sa kamatama, ili oko 3.100.000 evra. Odmah posle sklapanja dogovora pušten je iz pritvora, a kao jemstvo da će uplatiti ovaj novac, i to u tri rate, upisao je hipoteku na nekretnine „Beograd filma“, u okviru koga su ostala tri bioskopa - „Zvezda“, „Jadran“ i „20. oktobar“.