LJubinković: Vredni tragovi iz starog sveta

ETNOMITOLOŠKA studija Nenada Ljubinkovića „Naši daleki preci“, predstavljena je u 106. kolu Srpske književne zadruge.

Ova knjiga je, po rečima Branka Zlatkovića, autora predgovora, zasnovana na težnjama da se uvrežene predstave južnoslovenske mitologije, etnologije i folkloristike dopune novim zapažanjima, sagledaju iz neobičnijeg ugla, preosmisle i preoblikuju u logičniju celinu.

- Pokušao sam da posmatrajući paralelno i agrarnu godinu i životni ciklus nađem zajednički imenitelj, tako da se napravi jedna logika staroga promišljanja. Naši preci su živeli sa prirodom, pažljivo je gledali, vrlo dobro joj se prilagođavali. Tek sa pojavom civilizacije dolazimo do jedne, paradoksalno rečeno, suštinske deformacije: počinjemo da verujemo da ne vodimo poreklo od životinja koje su nam totemi, od drveća, biljaka, čak ni od kamena, da nemamo veze sa vodom kao izvorištem života, nego počinjemo da mislimo da je onaj ko je stvarao svet morao ličiti na nas. To da smo mi oličenje Boga na zemlji je vrlo opasna i po taštini dalekosežna ideja koja nije vodila i ne vodi dobru - kaže Ljubinković.

Autor, takođe, pravi i otklon prema pristupu i rezultatima istraživanja etnologije i antropologije u zapadnoj Evropi i Americi.

- Potpuno me raspamećivao arogantan odnos, prepotencija i nerazumevanje koje Zapad ima u celini prema onome što smatra primitivnim delom ostatka sveta - kaže Ljubinković.

Nevolja u našoj etnološkoj i antropološkoj nauci je, po njegovim rečima, što se predano i bez mnogo rezerve koriste opisi koje imamo od Vuka Karadžića nadalje.

- Iz ove knjige izostavio sam jednu polemičku studiju o Vuku Karadžiću, njegovom poznavanju narodnog života i narodnih običaja i zašto je svoje delo o tome ostavio nedovršenim. Početkom 19. veka počela je potpuna degeneracija narodnih običaja, to više nisu bili obredi, dakle više nije bilo svetosti u njima. Problem je što Vuk nije mogao da predano obilazi teren i da proučava sve naše krajeve. Bio je prinuđen da se pismima obrati ljudima, kako bi mu opisali narodne običaje, a u to vreme pismeni ljudi bili su sveštenici i učitelji. Sveštenici koji su imali otpor prema svemu onome što liči na paganstvo i učitelji koji su mahom dolazili iz Vojvodine i takođe imali određene rezerve - kaže Ljubinković.

Težište istraživanja prikazanog u knjizi bilo je, po njegovim rečima, usmereno na južnoslovenske zemlje i pretežno na oblasti naseljene žiteljima Srbije.

O ovoj studiji govorila je i recenzent Smiljana Đorđević Belić, a odlomke iz knjige čitao je glumac Srba Milin.

GENETIKA

Davnašnji čovek je, smatra Ljubinković, mnogo pre moderne nauke uočio postojanje genetike i prirodnije je i razumnije shvatio vaskrs - ne kao fizičku, već kao genetsku neuništivost.