O KAPETANE moj! Sad ustaj, počuj zvona zvuk;/ Zastava za tebe je, za tebe trube huk,/ Za tebe cveće, ukrasi, obale su pune sve;/ Mnogi ljudi došli su, svi oni zovu te...“

UZ pesmu Volta Vitmena „Moj kapetane“, u četvrtak su se na beogradskom Novom groblju od Jovana Ćirilova oprostili mnogobrojni prijatelji, poštovaoci, kolege. Prema želji ovog dramaturga, pesnika, leksikografa, prevodioca, erudite enciklopedijskog znanja, koji će počivati u Aleji zaslužnih građana, nije bilo oproštajnih govora, a stihove je govorio glumac Voja Brajović.

Prethodno su mu se, u prepunoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta, članovi kuće na čijem čelu je bio 14 godina i koju je osećao kao svoj drugi dom, zahvalili na svemu čime je zadužio naš teatar, kulturu, ali društvo uopšte. Primećujući kako život neobično zatvara krugove, direktorka JDP Tamara Vučković naglasila je da se komemoracija Ćirilovu održava upravo na sceni na kojoj se gradi scenografija za predstavu danas velike pozorišne zvezde Boba Vilsona, koji je na Bitefu počeo da stiče međunarodnu reputaciju. Ona je zaključila da bi se ova podudarnost dopala Ćirilovu.

Bliska Jovanova prijateljica i saradnica iz dramaturškog odeljenja Ateljea 212 Borka Pavićević istakla je da je on predstavljao vertikalu, kontinuitet, oslonac naše zajednice koja je pretrajavala u četiri države i da je imao pogled na svet koji se zove osvetljenje, modernost, ozarenje, svetlost.

- Bio je poseban, redak čovek, taj duh i filozofija koju je nosio ostavili su bitan trag na sve sa kojima je radio, a i u javnosti. Razgovor sa njim bio je duhovno osveženje - prisetio se glumac Branislav Lečić.

Mirjana Karanović, koja je postala član JDP u isto vreme kada i Ćirilov upravnik, istakla je da je pozorište vodio sa vizijom, bio umetnički hrabar i zaljubljen u teatar:

- Nisi delovao kao snažan čovek, ali te krasila snaga duha i uverenja.

Na hrabrost Ćirilova u javnim nastupima podsetio je i njegov naslednik na čelu JDP Branko Cvejić, navodeći da se na jednom partijskom kongresu, još pre tri decenije, založio za položaj LBGT populacije:

- Za sebe ništa nije tražio, što mu je davalo pravo da za Bitef i JDP traži sve - kazao je Cvejić, naglašavajući da nije izrečeno „pravo hvala“ za sve što je uradio za naša pozorišta, ali i platane na Bulevaru i pse lutalice koje je hranio...


Kao svedočansto o dubokom tragu koji je Ćirilov ostavio u našoj kulturi, Gorčin Stojanović, umetnički direktor JDP, istakao je to što je njegovov odlazak pogodio i mnoge obične ljude, kojima pozorišna umetnost nije bliska:

- Njegova ključna osobina bila je etička ispravnost. Zahvaljujući svom filozofskom obrazovanju veoma je brzo umeo da pojmi celinu, a potom iz nje izvuče suštinu. Bio je čovek otmenog duha, nehajan spram sitnica, u stalnoj borbi sa uskogrudošću sredine. Nadam se da će nešto od tog duha ostati u ovoj kući koju je smatrao svojom.


OPROŠTAJNA PISMA

GLUMICA, reditelj i pesnik Olga Savić koja nije mogla da prisustvuje komemoraciji poslala je pismo. Ona se od svog višedecenijskog prijatelja oprostila stihovima Vaska Pope.

Na adresu Jugoslovenskog dramskog stiglo je pismo iz daleke Kine, u kojoj trenutno gostuju Euđenio Barba i njegov Odin teatar. Oni su izrazili žaljenje što nisu mogli da mu ispune davno izrečenu želju da mu ovaj ansambl, kojim je bio oduševljen, odigra nešto na sahrani. Oproštajna pisma stigla su i od Slobodana Unkovskog i Paola Mađelija.


GLAD ZA ZNANjEM

SVOJA nadahnuta sećanja na Ćirilova, kao na svog „duhovnog oca“, koji je kao upravnik na repertoar stavio njen studentski komad „Beogradsku trilogiju“, iznela je i Biljana Srbljanović:

- Od početka sam bila fascinirana tim čovekom, koji mi je delovao kao prepametno dete. Bio je radoznao, kritičkog duha. Nije mi nametao ništa, a dao mi je sve - glad za znanjem i ljubav za neobične, drugačije, moderne predstave, formirao je moj ukus - objasnila je spisateljica.