Rok kritičar Dragan Ambrozić: Neki novi heroji

Danas i te kako ima harizmatičnih ličnosti na savremenoj muzičkoj sceni kod nas, ne znam samo sa koje strane da počnem. Pre svega, očigledna je činjenica da je ceo region poludeo za Bad Copy u kojima imamo tri takva lika, i onda možemo da nastavimo duž našeg hip-hopa gde su Marčelo i „Beogradski sindikat“ zauzeli mesta generacijskih glasnogovornika, upravo na onaj stari način, kojeg poznajemo iz rokenrola. Najnoviji gitarski bendovi takođe imaju svoje neosporne heroje tamo napred, ispred mikrofona: mislim pre svega na Borisa Vlastelicu iz „Repetitora“ i Dušana Strajnića iz Stray Dogg - svaki od njih ima svoju veoma vernu publiku, njihove reči i stavovi definišu trenutak u kome živimo za sve veći broj ljudi, i to ne samo ovde. Konačno, ko može da kaže da Sajsi MC ili Ana Ćurčin nisu harizmatične, svaka na svoj način? Od srednje generacije prosto je nemoguće zanemariti Olivera Nektarijevića, koji je poslednjih godina sazreo kao frontmen „Kande, Kodže i Nebojše“ na način klasičnih poetskih rok zvezda, što se jasno vidi i u stalnim koncertnim uspesima ovog benda. Za sve je potrebno vreme.

Bend „Ekaterina Velika“ za svog postojanja jeste mnogo svirao, ali nije pravio turneje po sportskim halama Jugoslavije, jer jednostavno u to vreme nije bio toliko široko popularan... i to tokom navodno sjajnih osamdesetih. Da su potrajali, svakako bi uspeli u tome i postali čist mainstream bend, jer su mnogo toga definisali kad je u pitanju moderan rok izraz na našem jeziku.

Jedinu novost vidim u tome što danas izražavanje kroz popularnu muziku nije tako presudno važno kao nekada, pošto mladi čovek ima nadohvat ruke mnoge druge medije i vidove izražavanja, među kojima je muzika samo jedna mogućnost. Danas je mnogo važnije pitanje kako i na koji način mladi čovek te mnogobrojne mogućnosti koristi i za šta.