TIH i nenametljiv, Ivo Tartalja (1930), dugogodišnji profesor teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, s vremena na vreme oglašavao se knjigama-studijama, koje, u široj javnosti, verovatno i zbog autorove (pre)skromnosti nisu prisutne u meri u kojoj zaslužuju. Poslednja, ipak, jeste, "Pesma o pesmi", u izdanju SKZ, za koju je pre nekoliko dana dobio prestižnu nagradu "Đorđe Jovanović".

Knjigu čine duži i kraći tekstovi i eseji o delima iz svetske i naše književnosti. Od Homerovih spevova, Aristofanovih komedija, Šekspirovog "Hamleta", preko srpskih narodnih pesama, dela Zmaja, Pirandela, Prusta, Cesarića, do Andrića, Miljkovića, Desanke... Tu su i dva "Galeba", Čehovljev i Akunjinov, kao i istinski knjigoljubac i zanesenjak Petar Mitić - Žuća, autor neuspele knjižice "Kako postati pisac" koja je Momi Kaporu poslužila kao predložak za istoimenu sjajnu knjigu. Sa ogromnom erudicijom, Tartalja se bavi pitanjem samorazumevanja pisane reči, odnosno, kako se književno delo može razumeti pomoću njega samoga, na osnovu onoga što o sebi misli, govori ili nagoveštava.

* Može se pretpostaviti da se vaše interesovanje za književnost iznedrilo još u detinjstvu?

- Nisam bio jedino dete koje je pod okupacijom obolelo na plućima i moralo dugo da odsustvuje od škole i čuva postelju zbog uporne povišene temperature. Tako sam iščitavao, i po više puta, knjige koje su mi bile dostupne, i moja mati se javila u novootvorenu rejonsku pozajmljenu biblioteku da mi donese štogod nepročitano. Bibliotekarka je iznela povest ruskog pisca Leonida Solovjeva o Nasredin hodži, o njegovim zgodama i nezgodama, na nov način, literarno ispričanim. Ta je knjiga kod nas 1945. bila tek objavljena u prevodu pod naslovom "Rušilac mira". Pružajući knjigu, bibliotekarka je izrazila želju da napišem o njoj članak za zidne novine. Tako je nastao moj prvi književni ogled namenjen za kakvo-takvo objavljivanje. Inače, među raznim publikacijama koje sam uzimao bio je i satirični roman Đorđa Jovanovića sa fantastičnim sižeom o transplantaciji glava.

OD REFERATA DO KNjIGE PONAJVAŽNIJI datum o nastanku knjige "Pesma o pesmi" bila je 1983. godina, kada je obeležavano 150 godina od rođenja Jovana Jovanovića Zmaja. Na jednom skupu podneo sam uvodni referat o pesnikovoj poemi "Pesma o pesmi". I negde u to doba dobio sam želju da rad upotpunim ogledima o sličnim književnim kompozicijama. Pokazalo se da književna tvorevina u istom ključu ima mnogo i biva, kako izgleda, sve više. Trebalo je zaustavljati se na najizrazitijim primerima. Planski sam listu dela za razmatranje proširivao, a dosta toga je doletalo i sasvim neočekivano.

* Tekstovi u knjizi su pisani dugo, sa velikim prekidima...

- Ogled o helenskoj tragediji u Aristofanovoj komediji nastao je na podlozi mog seminarskog rada o Aristofanu na drugoj godini studija. Profesor Vojislav Đurić nije krio da mu se rad dopao i to je potvrdio kada me je pozvao za saradnika na katedru za opštu književnost i teoriju književnosti, čime se otvorila, odnosno obnovila posle 20 godina proteklih od odlaska u penziju Bogdana Popovića. Već u nastavi bio sam vezan za teme nekih ogleda koji će se naći u knjizi.

* U ogledima bi se mogla razlučiti dva sloja?

- Da, jedan sloj, da ga tako nazovem profesorskim, treba da pruži priliku neupućenom čitaocu da se približi delu o kojem je reč i da ga zainteresuje za čitanje. Na kraju redovno pokušavam da pružim znalcima ponešto novo i za njih. O Prustu, na primer, trebalo je pomoći zainteresovanima koji nisu stigli da pročitaju svih 12 svezaka piščevog "Traganja za izgubljenim vremenom", a u poslednjim rečenicama ponuđeno je jedno viđenje ove celine kakvo nisam mogao naći nigde u bogatoj literaturi o slavnom delu.

* U kojoj je meri na vaše životno opredeljenje uticao vaš otac Gvido Tartalja, znameniti dečji pesnik, koji je odavno u školskim programima?

- Očevo pisanje za decu bilo je izazov kod sina osnovca da se i sam oproba u pisanju stihova. Jednog jutra zamolio sam svoju baku da mi beleži pesmu o gnjurcu dok je ne zaboravim. Kiptela je od rima. Otac nije ništa izmenio, samo ju je, kao i neke kasnije pesme dok sam bio u drugom i trećem razredu osnovne škole, prosledio uredniku lista za decu "Zorica". Za vreme okupacije otac mi je često davao temu koju u toku prepodneva imam da obradim. Takve su bile, na primer: krava, kokoš, pas, voće, bombardovanje Beograda 1941. Nisam bio srećan zbog tog posla, ali sam se nekako navikao. Moj sastav o kravi bio je kratak i oskudan i onda je otac, da mi pokaže kako se to radi, napisao tekst na istu temu preko cele strane.

* Kod generacija studenata ostali ste upamćeni kao izuzetan predavač...

- Na fakultetu sam držao nastavu za veliki broj studenata, čije je radove trebalo čitati i ispravljati. Ako bih izdvojio ono što je u tom poslu bilo primamljivo, bila je to prilika da pratim šta studenti rado čitaju. Dešavalo se i da iz kruga odlikaša iskoči jedan Vita Teofilović ili jedan Goran Petrović.


MUDRI KLjUČAR

ČLAN žirija, prof. dr Mihajlo Pantić, kome je Tartalja bio profesor, kaže:

U čitanju ove knjige sam uživao i iz nje sam, nema mi druge, jer student, čak i kada i sam postane profesor, ostaje student pred svojim profesorima, opet učio i učio. Ova knjiga čuva dostojanstvo i inventivnu ozbiljnost i važnost profesije tumača i ključara vrednosti književnosti i svekolike umetnosti. U "Pesmi o pesmi" profesor Tartalja je ispoljio neposustalu upornost i mudrost i strast poniranja u svetove koje umetnost reči pred nama otvara. Zbog te strasti, i da nije bilo nečeg drugog, vredelo je živeti. I vredi i dalje, uprkos svemu.