MEĐU piscima se na Sajmu u poslednja dva-tri dana živo diskutovalo, bolje reći šaputalo, o izuzetno provokativnoj knjizi, gotovo šokantnoj, "Resavski venac" Miloja Dončića, čiji je podnaslov "Plagijati jugoslovenskih pesnika". I sam pesnik, Dončić je izdvojio 30 pesnika sa prostora bivše zemlje, rođenih od 1900. do 1939, čije su pesme zaprepašćujući slični a neke i doslovno prepisani stihovi poznatih stranih autora.

Svoje otkriće nastalo posle šest godina upornog istraživanja, autor je dao na uvid čitaocima tako što je na svakoj levoj strani naveo pesmu prevedenu iz originala a na desnoj prepisanu pesmu. U celini ili u delovima. Tako se već na početku knjige može lako uočiti teško shvatljiva sličnost između pesme hrvatskog klasika Dobriše Cesarića (1902-1980) "Lađa u noći" i stihova iz "Broda u noći" Artura Remboa (1851-1891). Jedna od retkih promena je što je Remboov Pariz Cesarić zamenio Osijekom, a Senu Dravom. Isto je i sa "Pjesmom kamilara" Hamida Dizdara (1907-1967) i "Pesme konjanika" Federika Garsije Lorke (1899-1936), s tim što je Dizdar Kordobu zamenio sa Mekom a crnu kobilu crnom kamilom. Nesumnjiva podudarnost može se uočiti i u stihovima "Drugarske tuge" slovenačkog klasika Mateja Bora (1913-1993) i "Naše tuge" ruskog pesnika Nikolaja Minskog (1855-1937), uz takođe "geografsku" promenu: umesto po zemlji ruskoj, lirski subjekt u pesmi Mateja Bora hoda "po zemlji Dolenjskoj".

Verovatno najšokantniji primer iz knjige su dve antologijske pesme, koje su odavno u lektiri, Oskara Daviča i Vaska Pope. Podudarnost između Popinih "Očiju tvojih da nije" i "Sjaj zenica tvojih" koju je nemački pisac Paul Celan (1912-1970) posvetio Angelini Černopskoj, zaista je začuđujuća i teško objašnjiva. Isto je i sa Davičovom (1909-1989) "Srbijom" u kojoj se bez sumnje veliki pisac "ugledao" na pesmu "Moja Sicilija" Čezara Pavezea (1908-1950), jednog od najvećih italijanskih pisaca 20. veka. Osnovna razlika je u tome što je Davičo umesto Sicilije koju je slavio Paveze, stavio Srbiju.

SUROGATI STVARALAŠTVA Mnogi etablirani pesnici plagirali su tuđe pesme, objavivši ih kao svoje - kaže prof. dr Tiodor Rosić, recenzent. Ne može se reći da su sve te pesme teški plagijati i suvi prepisi, kako bi rekao priređivač, ali većina pesama predstavlja krađu književne imovine, tj. ono što se nekada zvalo "Plagium littetarium". Plagijat je surogat stvaralaštva, on predstavlja nezakonito objavljivanje tuđeg rada ili dela pod svojim imenom.

Makedonski pesnik Aco Šopov (1923-1982) je "radnju" svoje pesme "Avgust" smestio u taj mesec, dok je turski pesnik Nazmi Hikmet (1902-1964) pevao o oktobru, kako mu se i zove pesma. Već na prvi pogled uočljive su i velike sličnosti između "Vrata" slovenačkog pisca Cirila Zlobeca (1925-2011) i stihova iz istoimene pesme Danca Ota Gelsteda (1878-1943), kao i između "Rane ljubavi" albanskog pesnika Adema Gajtanija (1935-1982) i pesme "To lice ljubavi opasno i nežno" Žaka Prevera (1900-1977).

Autor je u knjizi naveo i pesmu "Ljubav" Miroslava Antića (1932-1986) čije su tri od četiri strofe gotovo identične sa pesmom "Ljubav" Dragiše Vasića (1885-1945). Možda najbolji đak ove "resavske" pesničke škole je Jevrem Brković (1933) koji je od reči do reči prepisao pesmu "Pismo Anici" Dušana Vasiljeva (1900-1924), s tom razlikom što je stihove i ekavizirao. Među pesnicima koji su, iz ko zna kojih razloga, pribegli ovakvom postupku, jesu i Frano Alfirević (1903-1956), Salih Alić (1906-1982), Drago Ivanišević (1907-1981), Mak Dizdar (1917-1971), Jure Kaštelan (1919-1990), Blaže Konevski (1921-1993), Mira Alečković (1924-2008), Gane Todorovski (1929-2010), Zlatko Tomičić (1930-2008)...

U razgovoru za "Novosti" Miloje Dončić kaže da poseduje sve zbirke iz kojih su nastali plagijati, ali da će ih dati na uvid javnosti kada uskoro objavi i drugi tom u kome će biti - srpski savremeni pisci rođeni od 1940. do 1980. godine.

Knjigom "Resavski venac" Dončić je, nema sumnje, bacio rukavicu u lice književnim kritičarima i književnim istoričarima. Hoće li odgovoriti, i kako?