Mladi na Sajmu: Lepo je rasti uz knjigu

KOLONE srednjoškolaca i osnovaca juče su pristizale u sajamske hale. Školski dan iskoristile su mnogobrojne prosvetne ustanove, pa je na parkingu bilo više od sto autobusa iz svih krajeva Srbije. Najviše iz Niša, čije su škole organizovale zajednički dolazak preko agencije.

Mali i mladi čitaoci sa velikim zanimanjem su razgledali štandove i sa sajma odlazili sa punim kesama. Kupovali su slikovnice, stripove, dečije enciklopedije.

Školski dan je otvorio ministar prosvete Srđan Verbić:

- Kao ministar prosvete, posebno sam ponosan zato što su đaci tradicionalno najverniji posetioci ove manifestacije. Naš zadatak je da podstaknemo sve građane da se opismene na način koji im omogućava da se uklope u društvo 21. veka. Put koji sigurno vodi do tog cilja jeste da neprekidno podstičemo, ukazujemo i učimo koliko je čitanje važno za svakog pojedinca, kao i da je društvo koje čine pismeni, načitani i obrazovani građani, društvo budućnosti .

Deca iz beogradske Ustanove za decu i mlade „Zvečanska“ i učenici srednje škole „Artimedia“, su na štandu Ministarstva za rad, čitali odlomke iz knjiga, crtali i slikali u društvu Branka Kockice i Ljubivoja Ršumovića.

ZAVOD ZA UDžBENIKE IZDAVAČ GODINE

ZVANIČNE nagrade 59. Međunarodnog sajma knjiga juče su obelodanjene i uručene na svečanosti u sali „Slobodan Selenić“. O priznanjima je odlučivao žiri u sastavu: dr Milan Radulović (predsednik), Miroslav Maksimović, Vesna Kapor, dr Dragan Simeunović i dr Ljubiša Despotović. Jednoglasno je odlučeno da nagrada za najboljeg izdavača u ovoj godini pripadne Zavodu za udžbenike.

Nagradu za izdavački poduhvat godine dobili su novosadski „Prometej“ i RTS za desetotomnu ediciju „Srbija 1914-1918“.

Priznanje za najbolju dečju knjigu pripalo je ediciji „Deca čitaju srpsku istoriju“, Slobodana Stanišića, u izdanju „Pčelice“. Specijalno priznanje dodeljeno je petom kolu edicije „Deset vekova srpske književnosti“, koju je objavio Izdavački centar Matice srpske.

Uručena je i nagrada za najlepšu knjigu koju dodeljuje FPU monografiji „Univerzitet umetnosti u Beogradu“, u likovno-grafičkoj opremi Ilije Kneževića. Specijalno priznanje za mladog dizajnera dobila je Dragana Nikolić za opremu knjiga pesama Vislave Šimborske i Tadeuša Ruževiča.

NOVINARI

NAGRADE, novinara koji prate književnu produkciju, biće dodeljene najboljem izdavaču i najprofesionalnijem u odnosu prema medijima. Predstavnici „sedme sile“ glasaće do subote do 12 sati, kada će biti saopšteni dobitnici priznanja. U komisiji za glasanje su Dragan Bogutović („Večernje novosti“), Tatjana Nježić („Blic“), Marija Miljević Rajšić (TV Beograd) i Meliha Pravdić (Drugi program Radio Beograda).

PATRIJARH PRISUSTVOVAO PROMOCIJI „SPOMENICE VLADIČANSTVA SREMSKOG“

MONUMENTALNA monografija „Spomenica vladičanstva sremskog“ predstavljena je juče u prepunoj svečanoj sajamskoj sali, a promociji ovog važnog dela prisustvovao je i patrijarh srpski Irinej. Goste je pesmom pozdravio hor Svetog vladike Nikolaja iz Nove Pazove.

Ovo izdanje na 1.200 stranica, koje je objavila Eparhija sremska, ukrašeno je sa više od 2.000 fotografija. U monografiji su pruženi podaci o svim sakralnim objektima pravoslavne crkve u Sremu.

Knjige su, po rečima episkopa sremskog Vasilija, temelj i pratilac svake kulture, a ovakve knjige su temelj i stub kojima se kultura i vera opiru izazovima vremena.


ZA VIŠE PARA - MANjE KNjIGA

PRE tačno godinu dana, članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije uputili su nadležnima inicijativu da se iz Zakona o javnim nabavkama izuzmu biblioteke, arhivi i druge institucije kulture. Konstatovano je da procedura nabavke knjiga (po kojoj se traži da za svaku knjigu ima najmanje tri ponude) u pravnoj konfuziji omogućava manipulacije razne vrste i otežava rad i bibliotekarima i izdavačkim kućama. Pošto je apel ostao bez ikakvog odjeka, juče je upriličen novi razgovor na istu temu.

Sada je to već preraslo u egzistencionalni problem izdavaštva u Srbiji, istakao je Vladislav Bajac, dok je Gojko Božović rekao da je Zakon veoma loš jer pogađa interese niza profesija, ali i samu suštinu prirode knjige. Biblioteke sada za više novca kupuju manje knjiga i zbog sporog administrativnog postupka mnoga dela nabavljaju sa velikim zakašnjenjem.

Situacija postaje još gora, objasnio je Božović, kada neki bibliotekari da bi izbegli komplikovanu proceduru, pribegavaju modelu tzv. objedinjene nabavke, odnosno knjige ne kupuju direktno od izdavača nego od velikih trgovaca, distributera i knjižarskih lanaca, zbog čega ostaju bez uobičajenog izdavačkog rabata od 40 odsto.

Javne biblioteke imaju zadatak da ispunjavaju potrebe čitalaca, istakao je Zoran Hamović i podsetio da mnoge zemlje ne primenjuju sistem javnih nabavki na knjigu.

- Zakon o javnoj nabavci otvorio je prostor za mešetarenje, korupciju i pirateriju. Umesto dobrog zakona dobili smo Frankenštajna u sivoj zoni - rekao je Hamović.

Bibliotekari Nataša Filip (Stara Pazova), Ratko Vukelić (Lazarevac), Jelena Podgorac Jovanović (Šabac) i Olga Vranić (Beograd) založili su se da se odlučnije krene u promenu propisa jer će se tako odbraniti suština i značaj knjige i kulture uopšte.

LjUŠIĆ I PAVLOVIĆ NA ŠTANDU „NOVOSTI“

POSETIOCI sajma juče su imali priliku da se upoznaju i razgovaraju sa dvojicom autora Kompanije „Novosti“: Radošem Ljušićem (na slici) i Milivojem Pavlovićem.

Svoju knjigu „Princip“ čitaocima je prvo potpisivao Ljušić.

- Trudio sam se da Gavrila Principa sagledam sa dve strane: kao običnog mladića koji se bori sa bezbroj teškoća da završi školovanje, i kao mladića koji se zaverio da će ubiti austrougarskog prestolonaslednika. Njegov čin se može okarakterisati kao herojski, ali je izazvao teške posledice po srpski narod - rekao je Ljušić.

Milivoje Pavlović je potpisivao knjigu „Ogledalo Dobrice Ćosića“.

- To je knjiga duboke odanosti Ćosićevom delu i idejama. Sačinio sam neku vrstu njegovog književnog i životnog portreta. Imao sam privilegiju da povremeno budem u blizini velikog pisca i da zabeležim njegove mudre reči o narodu kom je korenski pripadao, koga je voleo ljubavlju najvišeg reda i čije je vrline i mane dobro poznavao.

PROTEST MALIH IZDAVAČA

ZBOG višegodišnjeg lošeg iskustva grupa malih izdavača („Evoluta“, „Utopija“, „Karpos“, „Zavet“, „Heliks“, „Treći trg“, Književna radionica „Rašić“, „Levo krilo“...) oglasila se saopštenjem u kome pozvaju UO Sajma knjiga, predstavnike Beogradskog sajma i izdavačkih udruženja da se uvere kako je nemoguće utvrditi po kom kriterijumu je podeljen prostor u Hali 1.

„Na prostoru koje su naše izdavačke kuće dobile nije moguće organizovati i predstaviti autore, izdanja na način kako to priliči bilo kojoj, pa i ovoj međunarodnoj kulturnoj manifestaciji“, stoji u saopštenju uz napomenu da su ove godine zagospodarili sirovi tržišni i vulgarni marketinški principi, a štandovi manjih izdavača pretvoreni u niz tezgi.

Napominjući da su među njihovim autorima ugledna imena, kvalitetni prevodi i knjige opremljene po najvišim standardima, grupa malih izdavača predlaže da cene izlagačkog prostora budu različite u odnosu na položaj štanda:

„Zdušno ćemo podržati inicijativu da se u izdavaštvo uvede više reda, viši kriterijumi i da se suzbije prosta trgovina kao i da se izdavaštvo i knjižarstvo tretiraju kao različite delatnosti“, zaključuju mali izdavači.