MLADI glumci Miloš Đurović, Marko Grabež i Marko Pavlović dobili su šansu da se, u novom filmu Srđana Koljevića „Branio sam Mladu Bosnu“, predstave u prvim ozbiljnim, velikim ulogama. Njih trojica tumače istorijske ličnosti - Gavrila Principa, Nedeljka Čabrinovića i Trifka Grabeža. Na početku razgovora sa mladim nadama, pitali smo Marka Grabeža da li je on izabrao ulogu Čabrinovića, umesto svog prezimenjaka Trifka?

- Reditelj mi je priznao da se u početku dvoumio, ali je, umesto istog prezimena, presudila veća fizička sličnost sa Čabrinovićem - objašnjava „pravi“ Grabež i otkriva: „Kažu da je Trifko rođeni brat mog čukundede“.

Samo sticajem okolnosti, Nedeljko Čabrinović nije postao „Gavrilo Princip“ jer je prvi bacio bombu na Ferdinanda, ali se ona odbila o krov automobila.

- Čabrinović i Princip nadmetali su se ko će da bude lider, pa Nedeljko nije mogao da prežali što njegova bomba nije eksplodirala. Iz sudskih stenograma vidi se da je on, za razliku od Principa koji je bio naoko hladan i smiren, imao velike emotivne lomove, čak se i izvinjavao Ferdinandovoj porodici - objašnjava Grabež.

ZAJEDNO I U PREDSTAVI MARKO Pavlović je prošle godine diplomirao na FDU, Marko Grabež je student četvrte godine, a Miloš Đurović je pre dva dana dao svoj poslednji ispit. Već su jednom igrali zajedno, u predstavi „Čovek bez mase“. Pavlović i Grabež glumili su zatvorenike, dok je Đurović kao policajac video „kako je s druge strane“.

Pripremajući se za ulogu Principa, Miloš Đurović je, kaže, mnogo istraživao:

- Ova uloga je moje „čitanje“ Principa. Doživeo sam ga kao mladića, tinejdžera, koji je bio iznad svoje generacije. Kada pogledamo njegove današnje vršnjake, shvatamo da mladi sa takvim idealima više ne postoje. Samo se priča o tome da stvari treba da se promene, ali niko ništa ne čini - primećuje Đurović.

Da su znali da će njihovi napadi izazvati svetski rat, kaže Pavlović, oni to ne bi ni uradili.

- Njihov ideal nije bio rat, već prkos, spasenje, revolucionarne ideje. Grabež se, kao i druga dvojica, kajao samo zbog toga što je rat bio posledica njihovog čina, ali su bili srećni što makar na suđenju imaju svojih „pet minuta“, da kažu koliko su bili ugnjetavani. Bili su čisti i naivni u svojoj ideji, nije to bila nikakva ratna strategija ili podvig - objašnjava Pavlović.

Njihova mladalačka naivnost, najbolje se videla na suđenju:

- Tokom sudskog postupka oni dečački navijaju, negoduju ili udaraju nogama kad im se nešto ne sviđa, smeju se kad nešto nije tačno - kaže Grabež, a Đurović se nadovezuje: „Na suđenju su glumili ozbiljne igrače. Znali su šta ih čeka, jer su ubili cara.“

Presuda po kojoj su, kao maloletnici, osuđeni na višegodišnju robiju, za njih je, smatra Pavlović, bila kazna: „Oni su želeli smrt“.

Skromno profesionalno iskustvo ovih mladih glumaca koje su dosad sticali u pozorištu, biće na velikom testu 14. oktobra, kada će prvi put prošetati „crvenim tepihom“ u Sava centru, na svečanoj premijeri filma.