48.BITEF: Na drugoj strani

Predstava „Front“ Luka Persevala, godinama očekivanog na BITEFu, odigrala se na samom kraju 48.festivala, i o njoj pišemo u trenutku kada su nagrade već poznate i nijedna nije pripala Talia teatru.
Luk Perseval je večiti borac protiv konvencionalnog repertoarskog pozorišta, što znači da na scenu postavlja projekte koji militantno odstupaju od građanskog,realističkog teatra, koji zahteva mimezis, podražavanje, ili, kako ovaj reditelj to voli pežorativno da kaže, imitiranje.
„Front“ je predstava sa druge strane po još jednom osnovu.
Uzimajući za literarni predložak Remarkov širom sveta često objavljivani antiratni roman, „Na zapadu ništa novo“, u kome devetnaestogodišnji Pol Brumer odlazi sa drugovima iz škole u krvavi Prvi svetski rat, kao i delove romana „Oganj“ Anri Barbija,i još neke umetničke tekstove o pogibiji miliona ljudi, a onda i dokumentarne zapise nemačkih, flamanskih, francuskih i britanskih vojnika sa Zapadnog fronta, Perseval analizira njihovu nepravednu smrt, kao neželjenu posledicu ratovanja.Njegovi glumci, na samoj rampi, sedeći na gajbicama za pivo, osvetljeni svako svojom lampom za čitanje, puna dva sata, sa velikim uživljavanjem, a bez gesta, govore pomenute tekstove sa fronta.
Zapanjujuća je preciznost sa kojom poslovično nemački glumci ispunjavaju zadate uloge, pa i u „Frontu“ to, neosporno, fascinira.Na nemačkom, francuskom, flamanskom i engleskom jeziku, internacionalna trupa ovaj memento izvodi sa ogromnom posvećenošću i umećem.Ono što radi protiv ove koncertne, polifone Persevalove konstrukcije je,suštinski, njena monotonost i neki nametnuti unutrašnji spušteni i utišani ritam, koji je mera i za čitav minimalistički mizanscen. Rediteljeva ideja, da su svi obučeni kao članovi orkestra na potonulom „Titaniku“, koji su svirali sve dok im voda nije došla do grla, ogleda se i u metalnoj scenografiji, koja je monumentalna i zastrašujuća, a i u formi predstave.Formalna mana „Fronta“ je to što je ova složena scenska zamisao zahtevnog Luka Persevala pala na kraj 48. BITEfa, posle silnih čitanja u prethodnim predstavama u Glavnom programu, koja su smrtno zamorila gledaoce.Zato je „izlaznost“ sa predstave bila velika, čitavi redovi su strugali po podu u tišini ratne strave.
Treba reći: zbog odlično prikazane ideje, da rat prekida i ukida normalno čovekovo življenje i kada ga vojnik preživi, da niko, u uniformi, ili u civilu, ne izlazi iz njega isti kao što je bio, i zbog vojničke discipline umetnika, predstava „Front“ je zaista impresivna. Nametnuta mržnja, prekinuta mladost, neminovni zločin, civilizacijski i biološki menjaju čovečanstvo, i ta ideeja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
No, iako prirodno pripada korpusu predstava koje BITEF podrazumeva i neguje, ovaj /anti/dramski verbalni koncert hamburškog teatra ostaje još jedna od onih muka, kojima se čeliče pozorišni sladokusci.
Na predstavu „Front“ Luka Persevala treba doći odmoran i raspoložen za smireno analiziranje stravične istorije, koja se nije završila sa krajem Velikog rata. Nažalost.