Sinteza srpske istorije

SRPSKA hronika na svetskim verigama, čuvena enciklopedija „Catena mundi“ Predraga Dragića Kijuka, nedavno je objavljena u izdanju kuće koja nosi ime po ovom jedinstvenom delu.

Reč je o knjizi koja pokazuje i objašnjava srpsku istoriju i srpsko bitisanje na prostoru koji je izvor evropske civilizacije koju danas poznajemo.

- Ona, s druge strane, otkriva i praizvore ove civilizacije, zaboravljene kulture koje su nastajale na ovim prostorima. „Catena“ je sinteza srpske istorije i duhovnosti, kao i kulturnog nasleđa Balkana - kaže za „Novosti“ Branimir Nešić, direktor izdavačke kuće „Catena mundi“.

U samoj enciklopediji nalaze se tekstovi više od 250 autora na najrazličitije teme: od vinčanske glinene plastike, preko naseljavanja i autohtonosti Slovena na Balkanu, srpskih seoba u 17. veku, nacionalne konsolidacije u 19. veku, pa sve do stradanja u 20. veku.

Sam autor enciklopedije, Predrag Dragić Kijuk, u predgovoru prvom izdanju (1992) istakao je da je „Catena“ otvorena knjiga, koncipirana tako da čitalac sam formira zaključke. Ona podstiče da se zamislimo nad paleoistorijom Slovena, fenomenom katoličkog prozelitizma, politikom Velikih sila prema Srbiji, jugoslovenstvu, ali i bolnim srpskim zabludama i samoskrivljenim porazima - kaže Nešić.

Odmah po objavljivanju, podseća Nešić, ova enciklopedija je nestala sa polica knjižara.

- Tako dragocena i u to vreme skupocena knjiga, u tiražu od 3.000 primeraka, nije mogla tek tako da bude rasprodata. Očigledno se radi o nečijem interesu da „Catena“ ne dođe do većeg broja čitalaca, i taj neko nije žalio materijalna sredstva da ostvari svoju nameru. U međuvremenu, niko nije imao hrabrosti ili mudrosti da objavi drugo izdanje, dok su retki primerci po antikvarnicama dostizali neverovatne cene. Da bismo ove važne sadržaje vratili srpskom narodu, i odužili se Kijuku, inspiratoru naše izdavačke kuće, krenuli smo u štampu drugog izdanja.

AUTORI

MEĐU autorima čiji su tekstovi zastupljeni u enciklopediji su i Jovan Sterija Popović, Dimitrije Tucović, Jovan Dučić, Vladimir Ćorović, Kosta Čavoški, Vladeta Jerotić, ali i hrvatski istoričari i političari, počev od Ante Starčevića, preko Stjepana Sarkotića do Ante Pavelića, tako da je pažljivom čitaocu ostavljena mogućnost da prati nikada ostvarenu polemiku srpske nauke i političke propagande.