Gasi se Srpska enciklopedija?

SAMO nekoliko meseci pošto je javnosti predstavljen drugi tom prve Srpske enciklopedije, koju objavljuju Matica srpska, SANU i Zavod za udžbenike, budućnost ovog nacionalnog projekta prvog reda dovedena je u pitanje.

Nedavno je, kako „Novosti“ saznaju, na adresu Matice srpske, kao glavnog izvođača naučnog posla, stiglo službeno obaveštenje da je nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odlučilo da Srpskoj enciklopediji umanji sredstva za 60 odsto, a Matici srpskoj za blizu 50 odsto u odnosu na 2012. godinu. S obzirom na to da Matica, po rečima njenog predsednika profesora Dragana Stanića, koji je i predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije, ove poslove radi na najjeftiniji mogući način, ovo smanjenje znači zaustavljanje daljeg rada u oblasti enciklopedistike i leksikografije.

Ceo problem Matica je izložila ministru nauke dr Srđanu Verbiću i zamolila da se što pre pristupi sistemskom rešenju.

- Bilo bi neophodno da se problem finansiranja u 2014. godini što pre reši, ali i da se osnivanjem Enciklopedijsko-leksikografskog zavoda Matice srpske ubuduće ovakve situacije više ne događaju. Ne sme tako osetljiva enciklopedijska i leksikografska delatnost da bude izložena nečijim ćudima ili zlovolji koja bi onemogućavala realizaciju strateških ciljeva srpske naučne zajednice. Teško je u ovom trenutku naći prioritetnijih naučnih zadataka od izrade Srpske enciklopedije, a ipak se realizaciji ovoga posla postavljaju neshvatljive prepreke. Što je najgore te prepreke postavljaju upravo oni koji bi, po Zakonu o srpskoj enciklopediji, morali da brinu o tome da se za ove važne poslove obezbede normalni uslovi za rad. Srbi nemaju svoju enciklopediju, a sada su na sigurnom putu da je u doglednom vremenu najzad dobiju. Pa kome je onda u interesu da onemogući ovaj posao koji, objektivno posmatrano, predstavlja trijumf srpske naučne zajednice - kaže Stanić, za „Novosti“.

Sada se postavlja pitanje koja opasnost se krije iza ovakvog poteza države, kakve posledice slede?

Za Srpsku enciklopediju, kako nam objašnjava Stanić, namenjena sredstva su dovoljna samo za šest profesionalno angažovanih leksikografa, ali ni jednog jedinog dinara nema za autore tekstova, za stručne redakcije i za Uređivački odbor koji brine o svim stručnim, konceptualnim i izvođačkim poslovima (konačna izrada azbučnika, utvrđivanja završnog izgleda svih tekstova, njihovo standardizovanje i sačinjavanje finalnog izgleda knjige).

Uz to nema para ni za redovne materijalne troškove, uključujući plaćanje struje, grejanja, telefona, troškove održavanja sednica...

- Za ostale enciklopedijsko-leksikografske projekte Matice srpske to znači da se zaustavlja svaki rad na izradi višetomnog Rečnika srpskoga jezika, istorijskih leksikografskih publikacija poput Rečnika srpskoga jezika 12-18. veka, Rečnika slavenosrpskog jezika, Leksikona pisaca srpske književnosti, Ornitološkog rečnika, Leksikona antike sa recepcijom antike kod Srba...

Sa ovim sredstvima bismo jedino mogli da sačuvamo šest zaposlenih na ovim poslovima i da do neke mere, ali znatno umanjenim tempom rada, očuvamo kapitalni projekat Srpskog biografskog rečnika - kaže Stanić.

Sredstva za rad na Srpskoj enciklopediji u 2014. godini umanjena su za 52,4 odsto, a Matici srpskoj za 32 odsto u odnosu na 2012. godinu, što je posledica niskog izdvajanja za nauku iz BDP, odnosno iz budžeta duži niz godina - kaže za „Novosti“ prof. dr Jovan Bazić, pomoćnik ministra prosvete. Problemi se, po njegovim rečima, mogu delimično rešiti rebalansom budžeta: i preusmeravanjem očekivanih sredstava od povraćaja uplaćene kontribucije za 2013. godinu iz Evropske komisije za projekat FP7.

- Sistemsko rešenje za finansiranje naučnoistraživačkih aktivnosti u Srbiji moguće je ostvariti povećavanjem stope izdvajanja za nauku iz BDP sa sadašnjih 0,34 odsto bar na jedan odsto za 2015. godinu, a potom postepenim povećanjem, kako bismo do 2020. godine dostigli tri odsto BDP što je u skladu sa standardima Evropske unije - kaže Bazić.