Veliki majstori u kratkim rezovima

GOTOVO do poslednjeg trenutka film Majka Lija o britanskom pejzažisti Vilijemu Tarneru bio je glavni favorit na nedavno završenom festivalu u Kanu. Reditelju, poznatom po tome što sa glumcima uvežbava scene i šest meseci pre nego što stanu pred kameru, i koji se toliko temeljno pripremao za ovo ostvarenje da je i od malih nepoznatih Tarnerovih akvarela oživljavao filmske sekvence, izmakla je "Zlatna palma". Značajno priznanje je, međutim, pripalo glavnom protagonisti, glumcu Timoti Spalu, koji je tumačio naslovni lik - gospodina Tarnera.

Kansko odličje sigurno će biti dobra preporuka da život i delo umetnika čije je stvaralaštvo obeležilo britansku, ali i svetsku likovnu scenu 19. veka, upozna mnogobrojna publika širom sveta. Ali, ako je suditi po prvim kritikama, reč je i o izuzetnom kinematografskom dostignuću autora koga naša publika pamti po drami "Tajne i laži".

- Ekranizacije života velikih slikara često su na repertoaru filmske produkcije - kaže za "Novosti" Đorđe Kadijević, naš ugledni filmski reditelj i istoričar umetnosti. - Nažalost, povod za to uglavnom nije vezan za umetnost, već za atraktivnost biografije, koja omogućava interpretaciju svedenu na poznati kliše producentske lukrativnosti, gde je cilj napraviti film koji će imati gledaoce. Tu primat ima tržište, a ne doprinos kulturi. Filmovi o velikim slikarima, a sa istinskom stvaralačkom pobudom, zaista su retki, što govori o jednoj neveseloj situaciji u kinematografiji, ali i čitavoj kulturi u današnjem svetu. Reč je o jednom od onih efekata krize kulturne svesti, koja je postala toliko standardna da se poistovećuje sa realnošću. Uzrok te krize, koja postoji i u svim drugim aspektima života, uvek je isti: manipulacija vrednostima, njihova simulacija. Film je odavno žrtva komercijalizacije, a posredno su žrtve i veliki umetnici o kojima se prave filmovi.

Iako o ovoj temi govori sa izvesnom dozom kritičke ogorčenosti, naš sagovornik ističe da je, ipak, film koji je po nebrojenim anketama proglašen najvećim svih vremena - "Andrej Rubljov" Andreja Tarkovskog - posvećen ruskom slikaru poznog srednjeg veka čije ime nosi.

- I dok je u 20. veku nastao najznačajniji film na osnovu života jednog umetnika, početak 21. veka obeležilo je kinematografsko delo inspirisano ličnošću slikara koji se smatra jednim od najvećih u istoriji umetnosti, a to je Vermer van Delft - naglašava Kadijević.

- To je film "Devojka sa bisernom minđušom" engleskog reditelja Pitera Vebera, koji je dobio tri Oskara (za scenu, kostim i fotografiju), ali nažalost ne i za režiju, koji je po mom mišljenju zaslužio. Na neki način ovaj film rehabilituje produkciju o kojoj govorimo, jer pokazuje da je tema plodonosna i da, ako se ozbiljno obradi, može da pruži vrhunske rezultate.

Nisu samo životi vrhunskih umetnika bili intrigantni filmskim autorima, već i neka remek-dela. Rembrantova "Noćna straža" gotovo je postala opsesija britanskog slikara i filmskog reditelja Pitera Grineveja. Posvetio joj je dva filma: igrani koji nosi ime grandioznog platna holandskog slikara i dokumentarni "Rembrantovo: Optužujem".

- Slučaj sa "Noćnom stražom" je krajnje dramatičan i veoma važan za Rembrantov život - objašnjava Kadijević. - Reč je o jednoj od najboljih slika svih vremena, koja nije bila shvaćena u vreme kada je napravljena. Naručioci su bili nezadovoljni do te mere da slika nije ni dospela na predviđeno mesto. Kasnije je premeštena, pa čak i skraćena jer se nije uklapala u namenjeni prostor. To je veliki skandal i sramota za holandsko društvo 17. veka, koje je imalo puni kontinuitet razvitka građanskih vrednosti. Neshvatljivo je da su oni u to vreme pravili kardinalne greške prema svojim umetnicima. Dopustili su da Rembrant, takav stvaralac kakvog majka ni pre, ni posle nije rodila, umre u bedi. I Vermer je umro relativno mlad i nezapažen od svojih savremenika, u senci nekih drugih slikara koje danas nemamo razloga da pamtimo. Njegov značaj zapažen je tek u 20. veku.

I biografije naših umetnika, podseća sagovornik, imaju veliki, neiskorišćen filmski potencijal. Bilo je pokušaja da se naprave dela o životima Save Šumanovića i Milene Pavlović Barili, ali nisu, smatra Kadijević, uspeli da dosegnu kvalitet i značaj koji zaslužuju ovi izuzetni likovni stvaraoci i njihovo delo.

- Mnogi domaći likovni umetnici zaslužuju da se o njima snime filmovi - uverava nas filmski autor, koji je lično poznavao veliki broj savremenih slikara značajnih za našu kulturu, a kao istoričar umetnosti i vrednovao njihova dela.

MNOGI velikani glume oprobali su se, manje ili više uspešno, u ulogama velikih umetnika. Kirk Daglas je u filmu Vinsenta Minelija "Žudnja za životom" igrao Van Goga, dok je za lik Pola Gogena u istom delu Entoni Kvin dobio Oskara. Mikelanđela Buonarotija tumačio je Čarlton Heston, Vermera Kolin Firt, Pabla Pikasa Entoni Hopkins, Amadea Modiljanija Žerar Filip i Endi Garsija, Gustava Klimta Džon Malkovič, Džeksona Poloka Ed Haris...

Od četiri ekranizacije života Franciska Goje izdvaja se delo Miloša Formana "Gojine utvare", u kome španskog slikara glumi Šveđanin Stelan Skarsgard.

Kada je reč o ženama, skulptorku Kamil Klodel igrala je Izabela Ađani, a slavnu meksičku slikarku Fridu Kalo, njena zemljakinja Selma Hajek. U vizuelno bogatom i neobičnom filmu o Karavađu, Derika Džermana, jednu od svojih prvih upečatljivih uloga ostvarila je Tilda Svilton, igrajući ljubavnicu genijalnog italijanskog slikara.