PISAO sam priče u knjizi "Džojsov učenik" kao kratke pripovesti o sudbinama ljudi, i malim i običnim, i onim velikim, koji veruju da upravljaju sami sobom. Hteo sam da napišem knjigu o ljudima 20. veka, o sudbinama koje se stalno menjaju usled pritiska istorije, politike, ideologije. Ovo, povodom dela koje je na srpskom objavio "Arhipelag", kaže Drago Jančar (1948), najprevođeniji slovenački pisac.

Romansijer, pripovedač, dramski pisac, akademik, dobitnik je brojnih priznanja, između ostalih Herderove nagrade, nagrade "Hemingvej", "Mediteran", dve Sterijine nagrade, Prešernove nagrade... Istakavši da su neke priče nastale na osnovu autentičnih ličnosti i događaja, Jančar izdvaja naslovnu priču čiji je glavni protagonista Boris Furlan, koji je bio đak Džojsa u vreme kada je tada još nepoznati pisac radio kao siromašni učitelj u Trstu. Džojs je pobegao iz Trsta, a Boris, kao izraziti antifašista, otišao je u Ljubljanu, a zatim u London, gde se priključio emigrantskoj vladi. Krajem rata vratio se u Jugoslaviju i apsurdnom igrom sudbine 1947. godine proglašen je za engleskog špijuna, osuđen na smrt, ali je zatim pomilovan.

Na pitanje kako sagledava vreme koje živimo, Jančar kaže:

- Ja sam pripadao onima koji su mislili da će demokratijom biti rešeni svi naši problemi. Sanjali smo o demokratiji, a onda smo se probudili u kapitalizmu i to u onoj njegovoj najbrutalnijoj varijanti. Taj kapitalizam je kao noćna mora sa strahovitim socijalnim razlikama i velikom korupcijom. I tako je u svim istočnim zemljama. Očigledno je da moramo da prođemo kroz taj težak put tranzicije koji će potrajati.

Govoreći o Evropi i Evropskoj uniji, Jančar izražava uverenje da sada ljudi razmišljaju o novoj utopiji:

- Komunizam je bio velika iluzija i propao je, a sada se javlja nova iluzija i očekivanja da će u Evropi biti sve rešeno. Na kraju će se pokazati da će ipak svaka država morati nešto da uradi za sebe, jer ništa neće pasti sa neba. Ipak, nema nam drugog puta do Evrope i ja sam u tom pogledu optimista.