KAO i neki ljudi i pojedine knjige imaju sudbinu kakvu nisu zaslužile. Među njima je svakako i roman "Bekstvo od biografije" Vladislava Bajca, čije je prvo izdanje iz 2001. ostalo potpuno neprimećeno iako je imao sve uslove da bude hit. Roman, koji je s razlogom ovih dana obnovio "Arhipelag" nastao je na osnovu čudesnog životnog puta Đorđa Šagića, prvog Srbina koji je zvanično useljen u Ameriku pre tačno 200 godina, 28. juna 1814. Tokom svojih osam decenija promenio je osam imena i isto toliko života, niz zanimanja, gradova i država.

Kao učenik Karlovačke bogoslovije 1813. mlađani Šagić je odbacio mantiju s namerom da se priključi Karađorđevim ustanicima u odbrani Beograda, ali je, spletom okolnosti, zakasnio na taj istorijski događaj. Duboko razočaran uputio se u Nemačku, koju je prokrstario pešice i stigao u Ameriku gde je u punoj meri započeo svoju životnu avanturu. Bio je general armije Novog Meksika i major američke vojske, direktor carine i sudija, vršio komasaciju zemlje u Kaliforniji i stvarao srpsku koloniju, pomagao podizanju prve srpske crkve Sveti Sava u Džeksonu 1864, a mnoge ciljeve i poslove obavio je zahvaljujući tome što je pripadao masonskoj loži. Ostala je i priča da je govorio 17 jezika. Ušao je u knjigu o 200 najznamenitijih Amerikanaca tog vremena, a u tekstu o Džordžu Fišeru, kako se tada zvao, ugledni njujorški izdavač i advokat je napisao: "Istina je čudna - čudnija od izmišljenog".

Čuveni arheolog i svetski putnik Džon Lojd Stivens dve godine po otkriću civilizacije Maja, upoznao je Đorđe i družio se, nazvavši ga "građaninom sveta ili makar njegovog većeg dela". U svojoj beležnici je napisao: "Bilo je čudno u tom udaljenom i zabačenom mestu sresti čoveka iz još udaljenijeg kraja i čak još manje znanog, nekoga ko govori svaki evropski jezik, ko poznaje svaki kutak Evrope, zna istorijat svake vladajuće dinastije, teritorijalne granice svakog vladara, a u isto vreme je građanin toliko država".

Kako je ovako nesvakidašnje zanimljiva priča mogla da ostane bez odjeka kod čitalaca? Pisac Vladislav Bajac priznaje da je i sam za to kriv, jer je "knjigu prepustio tišini".

- Ovaj roman je drugačiji od svega što sam napisao, jer je zasnovan na mnogobrojnim činjenicama. Imao sam problema šta da ostane u knjizi. Bojao sam se da će biti premalo literature, a previše istorije. Prevideo sam da tako bogat život može da deluje i te kako iracionalno - kaže Bajac. - Šagić je bio avanturista kao i moj otac, a meni je i bila ideja da ovim romanom kažem kako život i jeste jedna velika avantura. Imao je buran privatan život, četiri žene i jedanaestoro dece, a nikada se nije rastajao od sedla i konja. Učestvovao je u istorijskim bitkama za otcepljenje Teksasa od Meksika i u stvaranju deklaracije o njegovoj nezavisnosti. Za sebe je govorio da je po rođenju Srbin, po duhu Meksikanac, po karakteru Teksašanin, a po državljanstvu Amerikanac.

Bajac napominje da je njegov junak ostao upamćen i po tome što je nekoliko puta odbijao važne političke funkcije koje su mu nuđene u Americi, uvek idući za nekim svojim ciljem i u - novu avanturu.


POSLE ROMANA - DOKUMENTARAC

REDITELj Miodrag Kolarić snimio je dokumentarni film od 45 minuta o životnom putu Đorđa Šagića, čija će svetska premijera biti u Filadelfiji 28. juna, a takođe i u Beogradu.

- Film hronološki prati život Šagića, pokazujući kako ni na jednom mestu nije uspevao duže da se skrasi, idući u susret uvek novim izazovima. Bio je izuzetno komunikativan, a iz grešaka koje je pravio izlazio je mudriji. Sve vreme ostao je u vezi sa Srbijom, između ostalog i sa Grigorijem Vozarovićem. Bio je i osnivač masonske lože u Meksiku. Snimajući film upoznao sam njegove potomke, koji će biti prisutni na premijeri.