POSLEDNjI predratni predsednik Srpskog PEN kluba, pisac niza zanimljivih i relevantnih knjiga i putopisa, Grigorije Božović, ubijen je početkom januara 1945, najverovatnije u komunističkom zatvoru u Đušinoj ulici. Istoga dana u novinama je osvanula "presuda" Vojnog suda, u kojoj je, između ostalog, obrazloženo da je književnik osuđen na kaznu smrti "zbog toga što je u vreme narodnog ustanka u Crnoj Gori i Sandžaku protiv fašističko-italijanskog okupatora stao na stranu okupatora pružajući mu moralnu pomoć osnivanjem Nacionalnog odbora u Pljevljima".

Božoviću je stavljeno na dušu i što je "uređivao izdajnički list 'Pljevaljski Vesnik' koji su finansirale italijanske vojne vlasti, a u kojem je on pisao uvodne članke u duhu neprijateljske propagande protiv narodnog ustanka a za red i mir pod okriljem italijanskog okupatora..."

Božović, koga su nazivali kosovski Ivo Andrić, samo je jedan od književnika koji su završili pred streljačkim strojem u prvim danima ustoličenja komunističke vlasti. O tim piscima stradalnicima, čija su ne samo tela nego i dela pre sedam decenija gurnuta u raku zaborava, SKD pripremilo je tribinu "Streljani pisci", koja je počela sinoć, a trajaće narednih nekoliko nedelja.

SKERLIĆ UOČIO VREDNOST VREDNOST Božovićeve proze prvi je uočio još 1908. godine Jovan Skerlić kada je ovaj pisac objavio prvu knjigu "Iz Stare Srbije". Usledile su "Pripovetke", "Uzgredni zapisi", "Crte i reze", "Roblje zarobljeno", "Dva dana po Gruži", "Teška iskušenja", "Pod zakonom"... Priče su mu prevedene na nekoliko jezika, a u antologiji "Najbolje kontinentalne kratke priče u 1926", objavljene u Njujorku, među 22 pripovedača iz isto toliko zemalja zastupljen je i Božović sa pričom "Zlate iz Slatine".

U razgovoru za "Novosti" književni istoričar dr Gojko Tešić, koji je prvi pokušao i uspeo da iz zaborava vrati Grigorija Božovića, kao na poraznu činjenicu ukazuje da su presude ovom piscu pokušali da opravdaju i neki istaknuti intelektualci, obezvređivanjem njegovog dela. Tako je u odrednici Krležine "Enciklopedije Jugoslavije" Eli Finci zapisao o Božoviću: "U svome delu, koje u osnovi predstavlja niz monotonih varijacija na jednu te istu temu, iznosio je patrijarhalne običaje i čudne naravi, primitivnih, zaostalih krajeva, prikazivao muslimanski, arbanaški, makedonski živalj, veličao drevne srpske (uglavnom pravoslavne) ceremonije i rituale sa konvencionalno-konzervativnih pozicija, čak sa neprikrivenom velikosrpskom tendencijom i monarhističkim stavom". Pritom, Finci parafrazira i deo iz optužnice.

- Ovakvi sudovi su bili sasvim dovoljni, i presudni, za skoro sve potonje tzv. književne kritičare, da se odreknu čitanja Božovićeve literature - ističe Tešić. - Božović je međutim, dao neponovljivu kako topografsku tako i psihološku panoramu Kosova i Metohije. On je surovi realista, istančani analitik naravi, strasti, tragičnih raskola unutar ovih prostora. U njegovoj prozi nema idealizacije, život je onakav kakav je. On je majstor fabule, stvaralac koji je pripovednu umetnost obogatio izuzetnom jezičkom ivencijom.

U pismu svojevremeno upućenom Tešiću, Božovićev sin Bratorad ubedljivo je demantovao osnovne optužbe na račun njegovog oca. Kaže da nikako nije mogao biti sekretar četničkog Nacionalnog komiteta u Pljevljima, kako je navedeno u "dokaznom postupku" jer za vreme rata takav komitet u tom gradu nije ni postojao. "Pljevaljski vjesnik" je bio šapirografisan list od dve stranice i rasturan je samo u Pljevljima i bližoj okolini. Njegov uvodnik na prvoj strani bio je nepotpisan. Komunistički istraživači tvrdili su da ga je pisao Božović, ali to nikada nije dokazano.

ZAMOLNICA ZA SMRT UMESTO žalbe na presudu, što je uobičajeno u sudskom postupku, Vojni sud Komande grada Beograda uputio je 31. decembra 1944. zamolnicu Višem vojnom sudu da potvrdi i odobri presudu, naveo je Jevtović i priložio faksimil "prepiske" između dva suda.

- Moji zaključci danas su jasni: ničeg ozbiljnog nije moglo biti zbog čega bi moj otac bio streljan. Njegova likvidacija je konačno odlučena u višim partijskim krugovima - naveo je Bratorad. - Nekome je smetalo to što je bio nacionalni lider kosovskog kraja a kao takav nije mogao poslužiti interesima dnevne politike za taj deo zemlje. Grigorije je nekome bio kost u grlu.

SAČUVAN DOSIJE

DUGOGODIŠNjI proučavalac životnog puta i stvaralaštva Grigorija Božovića mr Milenko Jevtović uspeo je pre dve decenije da dođe do u potpunosti sačuvanog dosijea o tajnom suđenju Grigoriju Božoviću. Jevtović je uočio nekoliko paradoksalnih činjenica. Između ostalog, da je cela optužnica zasnovana na svedočenju izvesnog Milutina Tomića koji je, prema belešci potpukovnika Pavla Pekića, za vreme prve ofanzive Italijana na Crnu Goru prokazivao rodoljube i komuniste zbog čega su mnogi od njih stradali. Još u početku ustanka osuđen je na smrt kao italijanski špijun, ali je uspeo da pobegne u Beograd.

(Sutra: Gestapo hapsio, komunisti streljali)