DVOSTRUKI oskarevac Branko Lustig, iako gospodin u godinama, i danas je nezaobilazna figura u svetu filma - svake godine glasa za Oskare. U svom zagrebačkom stanu ima dva, koja stoje na polici uz brojne druge nagrade koje je dobio. Sam kaže da je onog časa kada mu je Akademija dodelila Oskare i kada je izašao iz dvorane gde su mu svečano uručeni, to poglavlje života za njega bilo je završeno. Ono što odmah upada u oči jeste da je i dalje elegantan i duhovit.

Sada je uvršten i među pedeset najvećih producenata u istoriji Holivuda.

- Ma, ja to uopšte ne zarezujem, kako bi Srbi rekli, ni za suvu šljivu. Šta znači pedeset najboljih producenata? Ništa. Dobro je da je "Šindlerova lista", film kojem sam bio producent, jedan od deset najboljih po mišljenju američke Akademije i to je tako poslednjih 20 godina.

* Vratili ste se u Hrvatsku posle decenija života u Americi. Kakvi su vam utisci?

- Da sam znao da je ovako kao što jeste, dobro pazite, možda ne bih došao. Moja žena i ja smo mislili da sam sa osamdeset i dve godine dao sve što je trebalo da dam. Više mi se nije ostajalo na Bel Eru, u ulici u kojoj upalite sveću na prozoru ukoliko u toku dana vidite čoveka, a tu i tamo prođe najnoviji tip "ferarija".

* Šta vas je dočekalo na ovim prostorima?

- Došao sam i zbog svog festivala savremenog jevrejskog filma koji se održava već osmu godinu. Veoma se tome veselim a i ove godine imaćemo dobrih filmova. Uprkos tome što ljude više ne interesuje prošlost i Holokaust, iako svi tvrde da to ne sme nikada da se zaboravi. Ni producenti više ne rade filmove koji govore o Holokaustu. Ove godine otvaramo festival baš sa "Šindlerovom listom".

* Da li su vas u Zagrebu dočekali sa uvažavanjem?

- Ma ne, dočekala me ogromna birokratija, na koju u Americi nisam bio naviknut. Nisam tamo ništa dobio preko reda, ali je sve bilo na svom mestu, a ovde ništa nije na svom mestu. Za sve se morate boriti, gurati, a teško je gurati se u mojim godinama.

* A jesu li vas bar pitali o vašim iskustvima, tražili savete?

- Najviše me pogodilo to što me uprkos dva Oskara, ovde niko ništa nije pitao. To mi se u Beogradu ne bi dogodilo zato što tamo ljudi drukčije misle. Ovde me nisu pozvali ni na kakav sastanak, pitali me šta mislim... Kao da nemam ništa iza sebe, kao da sam sada došao sa ulice.

* Da li su vaše poruke o toleranciji ovde naišle na plodno tle?

- Neki delovi društva su danas tolerantniji nego pre, ali neki mnogo manje. Držim po celoj Hrvatskoj predavanja o toleranciji i nisam imao dobrog iskustva. Jer, bio sam glup i rekao ono što iskreno mislim, a to još nije kod nas moguće. Uvek kada govorim mladim ljudima prisetim se scene iz Aušvica i vešanja jednog deteta, kada je neko doviknuo: "Nema Boga". A drugi dodao: "Ima, ali upravo ga vešaju".

* Manjine su sve više ugrožene, kako gledate na pritiske koje stalno doživljavaju?

- U Hrvatskoj, ali i Srbiji, to su Romi, stavljaju ih u geta. Ponekad se to oseti i prema Jevrejima, Srbima u Hrvatskoj. Upravo zato prošlost, pa tako i Jasenovac, ne sme da se zaboravi. Zar nije čudno da posle toliko godina nema filma o Jasenovcu. Da mogu, producirao bih ga. Nema ni režisera koji bi bio zreo da napravi takav film. Ili se boji da kaže istinu. Osim Gorana Paskaljevića zapravo ne vidim ko bi to mogao da napravi. Možda Stole Popov. Možda Rajko Grlić. Mom prijatelju Bulajiću ne daju da radi filmove.

* Pratite li šta se u regionu događa sa filmom?

- Pratim, i nisam baš oduševljen. Mnogi filmovi mi se ne sviđaju, manjak je dubine i ljubavi, a bez ljubavi nema filma. Ovi današnji su nekako suvi.

* A Kusturica?

- Baš mi se ne sviđa, mislim da je sve oko njega malo prenaduvano.

* Osim filma o Jasenovcu, šta biste još voleli da radite?

- Film o mladima, o izgubljenoj generaciji. Mislim da je to velika tema.

* Čujete li se sa Spilbergom?

- Da, svakog meseca. Želeo sam da ga ovde dovedem, ali nema interesovanja.

* Imate li planove?

- Imam samo gde ću na večeru. Iako mi žena ni to ne da. Nemam, više ne planiram, to je prošlost.


KAMIONI, AVIONI

* Kao član Akademije svake godine glasate za Oskare. Da li je vaš ovogodišnji izbor bio potvrđen u Los Anđelesu?

- Glasao sam, ali malo drugačije nego drugi. Uredno mi šalju iz Akademije sve materijale i filmove, tako da ih gledam u Zagrebu istovremeno kada i oni u Americi. Po meni, najbolja je bila "Nebraska". Možda i zato što govori o starom čoveku, a ja sam isto tako star, o njegovoj poslednjoj želji. Sam ne želim kamion, ali bilo bi dobro da imam avion.


ZABRANjENO JE PREUZIMANjE TEKSTA ILI NjEGOVIH DELOVA BEZ SAGLASNOSTI REDAKCIJE