KARIJERA srpskog baritona Davida Bižića u poslednje vreme ide ubrzano ka vrhu. Posle zapaženih nastupa u Kovent gardenu, Bečkoj operi i drugim velikim kućama, 18. februara usledio je debi u Metropolitenu, sa ulogom Albera u tragičnoj romansi Žila Masnea "Verter". Poslednja, osma predstava, bila je 15. marta, uz direktan prenos u bioskopima 66 zemalja.

Samo nekoliko dana kasnije, Bižić je došao u Beograd da se pridruži obeležavanju 75 godina rada Muzičke škole "Kosta Manojlović" iz Zemuna, čiji je bio đak. U iščekivanju generalne probe, naš umetnik za "Novosti" sumira utiske iz Njujorka.

- Mislim da se emocije nikad neće stišati. Osećaj je i dalje nestvaran jer sam kao "mali operski pevač" imao Metropoliten kao najsvetliju zvezdu, prema kojoj sam hodao.

Jedan veliki san je ispunjen, kakvi su dalji planovi?

- Planiram da se vratim u Metropoliten i da tamo što više pevam. Nastupao sam, uglavnom, u svim velikim operskim kućama, ali pevati jednom ili dva puta nije mi dovoljno. Taman sam počeo da se "navikavam" na Kovent garden, Bečku operu, i sad Metropoliten, i nemam nameru da to ispustim - iskren je Bižić.

Po Bižićevim rečima, uspon u karijeri posledica je pevačkog rada i razvoja.

- Bolja mi je tehnika, veće iskustvo na sceni, zna me više ljudi, više operskih kuća. I one teške uloge postaju lakše kad ih više puta otpevate. Ova sezona ugovorena je odavno, a već imam zakazane nastupe i za 2017. Velike kuće planiraju na duge staze i na vreme angažuju pevače za svoje produkcije. Drago mi je što sam u jednom takvom timu, što računaju na mene.

SARADNjA SA HANEKEOM BIŽIĆ je sarađivao i sa velikim austrijskim rediteljem Mihaelom Hanekeom u njegovoj postavci opere "Don Đovani" u Parizu. - Ceo set je bio napravljen kao da smo na filmu, a on nas je sve vreme snimao kamerom i posle nam pokazivao kako izgledamo. Kada smo "ušli" u njegovu glavu, stali smo na veliku scenu. Operu smo otpevali u polumraku, naša lica su se jedva videla, pokreti su bili minimalni, ali publika je fantastično reagovala. Osetili su i znali da su svedoci nečeg veoma intimnog, da smo ih uvukli u naš svet.

I uloga Albera u "Verteru" je debitantska. Da li je neophodno širiti repertoar ili se treba držati uloga koje "leže"?

- Udobno mi je dok pevam Leporela i Figara, ali sam nedavno shvatio da sam već pevao osam Mocartovih uloga. Posle nekoliko godina, koliko god uživao, osećam da je vreme da istražujem druge stilove i periode.

Srpski bariton je pevao i moderne i klasične produkcije i, kako kaže, "uživa u obema".

- Važno mi je da postoji glumački izazov, ali da to ipak liči na ono što je kompozitor zamislio, da ne idemo daleko, recimo da stavljamo "Tosku" na Mesec.

Za operske zvezde otkriva da zna one koji se lako i bez opterećenja nose sa slavom, ali i druge koje se upinju da je dosegnu. Po sopstvenom priznanju, jedan je od onih pevača koji se pojavljuje u najvećim kućama, u velikim operama ima glavnu ili srednju ulogu, ali nije pevač zbog koga se - prodaju karte.

- Moje ime se ne nalazi na posterima, niti sam onaj koji daje intervjue i najavljuje produkcije. Ipak, radim sa velikim umetnicima, stalno učim od njih.

Na pitanje gde je danas njegova adresa, kroz smeh odgovara:

-Živim u "samsonajt" gradu! Puno vremena provodim u Francuskoj, Pariz i Bordo su gradovi u kojima najčešće boravim, ali je Beograd i dalje moja kuća.


STRAH OD GREŠKE

BIŽIĆ je već tri puta radio produkcije koje su uživo emitovane u bioskopima i pred milionskom publikom širom sveta. Prenos iz Metropolitena pratilo je 66 zemalja i više od dva miliona gledalaca. Njegov njujorški debi u Beogradu su ispratili i naši poznati umetnici i pedagozi, poput Biserke Cvejić, kao i brojne Bižićeve kolege.

Taj osećaj je i dalje zastrašujući. Svi se mi plašimo da ćemo napraviti neku glupu grešku, da ćemo baš tog dana zaboraviti reči i izgledati lošije nego što inače jesmo.