IZ pera gimnazijskog profesora, diplimiranog biologa Radoja Draškovića, objavljena je knjiga intimnog naslova "Čika Uroš" posvećena velikom srpskom slikaru realisti Urošu Prediću (1857-1953). Na 530 strana Drašković, rođen u Predićevom selu Orlovat i nesporni posvećenik lika i dela "čika Uroša", pasionirano se bavi faktografijom, ali i idiomima i relacijom lokacija koje su često na granici apokrifa.

Ova obimna knjiga u izdanju Banatskog kulturnog centra podeljena je u tri poglavlja: Uzlet, Orlovatski spokoj i Uski put.

Prvo poglavlje prati detinjstvo budućeg slikara, okolnosti koje su uticale na njegovo formiranje, odlazak na Akademiju u Beč i uspeh koji tamo postiže. Kao i ostali autori koji su se bavili Predićevim životom i delom, i Drašković se poziva na autobiografije samog slikara pisane za SANU i Maticu srpsku, kao i na mnogobrojne dnevničke beleške i zabeležena sećanja. Orlovatski spokoj se odnosi na povratak u rodno mesto koji je prvobitno bio planiran kao predah pre puta po Italiji, do kog nije ni došlo zbog otpočinjanja balkanskih ratova. Pisac pedantno prati preko niza pisanih i poznatih dokumenata, kao i zapisa samog slikara, njegovo kretanje i okolnosti u kojima je stvarao, šta je o delu drugih mislio, ali i pisao. Zabeležena je i jedna od najznačajnijih izložbi koje je Srbija organizovala, a održana je u Rimu 1911. Predić, nezadovoljan zapisuje da niko nije ni pomenuo njegovu na izložbi predstavljenu sliku i ističe "poražavajuću pojavu" Meštrovića. I sam patriota, Predić ne prepoznaje politički i patriotski angažman mlade generacije umetnika pa i odličan, strateški i umetnički nastup Srbije. Autor, međutim, toj značajnoj epizodi ne posvećuje dovoljno pažnje.

U ovom životopisu naći će čitalac i Bogdana Dunđerskog i Mihajila Pupina za koje se može reći da su bili u bliskim prijateljskim odnosima sa slikarom.

Treći deo - Uski put se, međutim, ne bavi opširno Predićevim putem po Italiji, iza kog je ostao opširan, pisan iz dana u dan, dnevnik u depou zrenjaninskog Narodnog muzeja. Ti zapisi mnogo više govore o slikaru i objašnjavaju starog Orlovaćanina nego njegovi zapisi o izradi diploma kojima se pisac ove knjige bavi.

Obimna hronika Radoja Draškovića se ne bavi valorizacijom Predićevog dela, to je u monografiji posvećenoj velikom srpskom relisti uradio dr Miodrag Jovanović. Ali, pisac nas je upoznao sa krajem i njegovim žiteljima, miljeom u kom je stasavao i potom jedno vreme živeo čika Uroš.