U MNOŠTVU starih bijeljinskih građevina prepuštenih nemaru i zubu vremena, pažnju privlači i nekada najlepša kuća s kraja 19. veka koja je pripadala trgovačkoj porodici Živanović, u kojoj je planula ljubav najvećeg srpskog pesnika Jovana Dučića i Magdalene Živanović, prve bosanske književnice.

Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih mislilaca i jugoslovenskih diplomata, stigao je u Bijeljinu 1893. godine, gde je našao prvo zaposlenje u Srpskoj osnovnoj školi. Na Svetosavskoj akademiji u hotelu "Drina", mladi učitelj Dučić upoznao je Magdalenu Živanović, tek svršenu učenicu trgovačke škole. Ubrzo se između dvoje mladih razvila se ljubav, koja je od početka bila osuđena na propast, što će Dučiću i Magdaleni doneti oreol bijeljinskih Romea i Julije...

Bogati trgovci Živanovići nisu želeli za zeta siromašnog učitelja, a Magdalena patrijarhalno vaspitana, ali i odlučna, reši da se nikad ne udaje. Posle jedne premetačine, kod Dučića su pronađene pesme čiji sadržaj se nije sviđao austrougarskim vlastima i pesnik je zauvek proteran iz Bijeljine...

Magdalena nikada nije prebolela rastanak sa Dučićem, i sve do smrti 1957. godine živela je usamljena u kući svoje mladosti, čitajući, bezbroj puta pročitana Dučićeva pisma. U amanet je ostavila, da joj nakon smrti, na spomeniku uklešu reči - "Maga Živanović, sama pesnik, i pesnika Jove Dučića prvo veliko nadahnuće".

Naslednici trgovačke porodice Živanović odavno ne žive u Bijeljini, pa zbog još nerešenih imovinsko-pravnih odnosa propale su sve ideje da se na tom mestu dobije prepoznatljiv kulturno -istorijski objekat u kome bi se okupljali ljubitelji umetnosti.



- Kuća ima i balkon, što je mogla biti naša verzija balkona u Veroni, čuvenoj po ljubavi Romea i Julije. Sudbine dvoje mladih bile su čudne i po tome što se nakon rastanka, Magdalena nikad nije udala, ali ni Dučić oženio... Neka viša sila je to tako odredila - kaže mr Mirko Babić, direktor Muzeja Semberija, i jedan od inicijatora da se kuća rekonstruiše i zaštiti. Mogao bi se u toj kući otvoriti književni klub, organizovati poetske večeri i likovne izložbe, ili ugostiteljski objekat poput Đurine kuće u Skadarliji.


ZANIMLjIV CEO TRG

Na malom skveru ispred kuće je i bista Vojislava Đede Kecmanovića, lekara i solunskog dobrovoljca, većnika AVNOJ i prvog predsednika ZAVNOBiH. U blizini je i drvo sa svetim likom, gde se redovno obavljaju verski obredi, kao i najstarija pravoslavna crkva. U turističkom smislu, to se moglo iskoristiti - kaže Babić, ali, nažalost, nije...