Otkrivena sveska-spomenar Vuke Velimirović

NA pariskom Salonu nezavisnih 1929. "kvalitet je nadmašio kvantitet". Kritičar "Figaroa" je konstatovao: "Ne bih podsećao na briljantnu karijeru Vuke Velimirović, ove izuzetne umetnice čije veličanstveno delo, da pomenem samo 'Enigmu', 'Sudbinu', 'Medicinu' - moji čitaoci već poznaju. Na Salonu ona je izložila portrete brata Velje i poznatog književnika Rene Gloca. Moćna izražajnost i šarm koji zadivljuju gledaoca uvrstili su je u najznačajnije skulptore današnjice(!). Putujući svetom ona je u mnogim zemljama ostavila istinska remek-

-dela, ali - hteli bismo da Francuska bude privilegovana u čuvanju te zaostavštine, tragova njene besmrtne umetnosti..."

Deset godina po dolasku u Pariz Vuka Velimirović je već obišla pola Evrope i stekla ugled i slavu na celom Starom kontinentu. danas se o ovoj nekada svetskoj zvezdi likovne scene u Srbiji ništa ne zna. Njeno ime iz tame zaborava sinulo je tek pre nekoliko godina, kada su otkrivena pisma koja joj je na parisku adresu slao Uroš Predić.

Da jedna raskupusana sveska na 140 strana, sa isečcima iz novina i fotografijama skulptura nije slučajno dopala u ruke Nikoli Mandariću, predsedniku "Panonstarsa", udruženja umetnika svih opcija i stvaralaca sa hendikepom iz Stare Pazove, do nas ne bi došao ovaj "panagirik" našoj zaboravljenoj, prvoj srpskoj vajarki Vuki Velimirović (1888-1965).

Njemu je svesku, kako kaže, donela majka njegovog prijatelja. Kupio ju je, a onda je iz oskudnog teksta na srpskom shvatio da se radi o važnoj umetnici, mada za nju, kao i niz školovanih istoričara umetnosti - nikad nije čuo. Na ćirilici nema puno isečaka, a oni koji se pojavljuju zapravo prenose hvale francuske štampe vajarki, koja pomno prati njene nastupe na izložbama u Parizu, gde je živela i radila od 1918. godine.

Ovaj radni "spomenar", mada donosi tekstove nastale između dva svetska rata i fotografije tada nastalih dela, "režiran" je u svesci "lipa mil" proizvedenoj u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. To i objašnjava što uz niz tekstova nema datuma. Uz mnoge ni naslova novina, pisaca teksta... Opet na nekim stranama, sasvim zapanjujuće, Vuka je isecala iz novina samo svoje ime i prezime i tada upisivala datume! U vreme stvaralaštva i slave izgleda nije mnogo marila za "pres kliping", niti za privatni arhiv. Imala je pune ruke posla, bila je slavna, porudžbine su se nizale jedna za drugom ne samo u Francuskoj već su je vodile u Španiju, Tursku...

Po dolasku u Pariz 1918. ona radi u ateljeu čuvenog Antoana Burdela, koji je potom uvodi na Bozar. Kod Burdela su učili mnogi srpski umetnici, između ostalih i Sreten Stojanović, a veliki majstor je zaista voleo mlade srpske umetnike, smatrajući ih izuzetnim talentima, o čemu je ostavio i pisane tragove. Dve godine kasnije Vuka nastavlja školovanje u Rimu i tada radi bistu-portret svetski proslavljenog baritona Mateasa Batistinija. Ujedinjeni: Batistinijeva slava, sjajan portret i vajarkina lepota pojavljuju se na fotografijama u evropskoj - najpre italijanskoj i francuskoj štampi, i to je prvi korak ka slavi "delije devojke", kako ju je Uroš Predić nazivao iz milošte.

(Nastavlja se)