U VELIKOM ansamblu Jugoslovenskog dramskog pozorišta koji će krajem nedelje premijerno izvesti "Unosno mesto" Nikolaja Ostrovskog (režija Egon Savin), prvo mesto u podeli pripalo je jednom od najangažovanijih naših umetnika, Predragu Ejdusu. Popularni glumac, inače, prvi je i dalje u mnogo čemu: sa statusom prvaka nacionalnog teatra (sada u penziji) i dalje nosi repertoar u mnogim našim pozorišnim kućama, jedno vreme držao je i rekord u "živim" predstavama na scenama Srbije i Crne Gore - imao ih je sedamnaest u istom trenutku. S rediteljem Egonom Savinom ostvario je neke od svojih najboljih uloga u karijeri, između ostalih i naslovnu ulogu u "Kir Janji", najdugovečnijoj predstavi Narodnog pozorišta - Sterijina komedija više od dvadeset dve godine igra se na na kartu više... Ovog puta, pripala mu je uloga Aristarha Vladimiroviča Višnjevskog:

- Moj lik je jedna od dve paradigme komada. Kada sam ga pročitao, rekao sam: "Pa ja sam ovo na neki način već odigrao!" Mislio sam na "Gospodu Glembajeve", u Srpskom narodnom pozorištu, takođe u Savinovoj režiji - kaže na početku razgovora naš glumac.

* Šta povezuje Krležu i Ostrovskog?

- Ovo je na ruski način ispričana priča o brzometnom tajkunu koji je manipulacijom, okolnostima, birokratijom i svojim sposobnostima došao do enormnog bogatstva. Ima neuporedivo mlađu ženu, koju je izvukao s dna i kupio novcem. Istina, njegova žena je pristala da bude kupljena, nagrađena draguljima i visokim položajem. A onda, dolazi do naglog sunovrata u toj nezajažljivoj pohlepi i pohoti, gramzivosti bez mere. Kada uslede društvene i administrativne promene, neki ljudi viđeni su za odstrel i njihova se finansijska imperija raspada kao kula od karata. Neki završavaju u zatvorima, neki umiru od razočaranja, stresa i iznenadnog sunovrata. Višnjevski je antipod mladom sestriću, buntovniku, obrazovanom čoveku, zadojenom levim idejama, koji je svom dušom protiv postojećeg sistema korupcije, neznanja, nepotizma, ignorancije najboljih. Sve ono što nam se i danas dešava.

DRAMA - U MARTU, posle dužeg vremena, počinjem da snimam za dramski program RTS. Reč je o priči Veljka Petrovića "Talog", iz Prvog svetskog rata, u režiji Miška Milojevića. Raduje me što će ponovo oživeti ovaj, nekada čuveni program Radio-televizije Srbije... - kaže naš sagovornik.

* Mladi buntovnik je ipak, kako kažete, prerano kukuriknuo?

- Ne nailazi na razumevanje, svi su navikli na taj način mišljenja i života. U komadu postoji i rečenica: "Šta je to korupcija? Ti, zapravo, činiš čoveku uslugu." Dakle, zlo je društveno prihvatljivo. Iako je "Unosno mesto" napisano u 19. veku, u društvenom, moralnom, pa i psihološkom smislu gotovo je dnevno aktuelano. To samo znači da se suštinski ništa ne menja u organizaciji države u nedefinisanim društvenim sistemima, u kojima su pravda i moral upitne kategorije. I gde postoji inercija lopovluka, laži, kriminala, uspeha preko noći. U fluidnim sistemima sve je moguće: najlošiji se ujedinjuju i nameću sopstvene kriterijume, merila i pravila.

* A odsustvo sličnosti?

- Danas se za razliku od 19. stoleća, kod mlade generacije i ne naslućuju "subverzivne" aktivnosti iz kojih bi nastale neke nove ideje i pokreti. Po tome ovo doba odudara od svih prethodnih. Doduše, neki pokreti u Evropi podsećaju na pobunu, ali ne onu koja bi menjala svet. Ljudi znaju šta neće, ali ne znaju šta hoće. Zato bi, po svemu sudeći, revolucije tipa 19. i 20. veka bile nemoguće. Postoje neke pobune na društvenim mrežama, dešavaju se i nemiri u svetu, ali oni često za posledicu imaju dolazak još militantnije vlasti... Veliko je i pitanje šta će se izroditi iz ovih poslednjih dešavanja u Ukrajini. Ko su igrači iza? Veliki je strah da ne dođe do strane intervencije bilo s jedne, bilo s druge strane, da se zemlja ne raspadne po jugoslovenskom scenariju. Ipak, tamo su jači igrači...

KRIK ZA SLOBODOM * ČINI li vam se da što je više "zbrajanja" mišljenja na društvenim mrežama, sve je manje "pojedinačne" pameti?
- Ne pripadam internet-generaciji, ali mislim da je veoma malo individualnog mišljenja i rezonovanja. Ljudi su danas lost in space. Mogu se uključiti u neke manje grupe i društvene mreže, koja svaka za sebe deluje kao mogući krik za slobodom. Ali, istovremeno je i odraz nemoći, pa i skidanja sopstvene odgovornosti. Činjenica je i da se one kontrolišu, da se s njima manipuliše. To vlast, elita, policija, bezbednost - koristi. U podvodnim tokovima još haraju neke sile. Pa mi smo jedina zemlja koja nije suštinski otvorila nijedan dosije.

* Živimo u svetu bez ideja i ideologija?

- Ideologija je umrla, ne samo kod nas. To je globalna pojava. U svetu se ništa ne događa što bi nas podsetilo na ranije istorijske periode kada su se pojavljivale društvene grupe, spremne na revolucionarne poduhvate, pod jasnom ideologijom koja zna šta ruši i šta bi da gradi. Pokreti koji se dešavaju su na religijsko-nacionalnom nivou. Mislim i da su revolucionarni preokreti danas nemogući jer je sve neviđeno kontrolisano! Kontrolisane su političke grupe, čak i kriminal. Zato je veliko pitanje u kom će pravcu svet ići. Mladi nemaju osećaj da je nešto moguće promeniti, pa pokušavaju da se uklope u sistem. Zbog toga je ogromna mogućnost manipulacije. Oni, pak, kojima se gadi sve što se u javnosti govori, odlučuju se za apstinenciju i povlačenje. Uostalom, koja to opcija nije već banalizovana i reciklirana?

* U svim sferama života, u odsustvu nedvosmislenih stavova i principa, svako može sa svakim?

- Ono što se u razvijenim demokratskim sistemima retko dešava, ovde je postalo pravilo. Imamo razuđenu političku scenu, "reciklirane" stranke po dva, tri, pet puta. Svi se krčkaju u istom loncu, a javno mnjenje je toliko zamoreno da više i ne reaguje. I u svetu postoje neke "neprincipijelne koalicije". Ali, ono što je tamo presedan, nama je već uobičajeno. Političkim elitama nije bitno u kome će pravcu država da krene. Kakve reforme? Koliko se već dugo priča o promenama javne uprave ili penzionog sistema, a niko nije mrdnuo već dvadeset godina. U suštini, niko se ozbiljno time nije ni bavio.

* Da li je moguće društvo koje se zalaže za socijalnu pravdu bez autentičnih, levičarskih ideja?

- Mi levicu nemamo, jasno je ko dan. I u svetu je u krizi. Socijaldemokratske ideje u koje se mnogi zaklinju, kompromitovane su toliko da više niko ne zna ni šta znače. Istina, socijaldemokratija je zapravo moguća samo u razvijenijim i uređenijim zemljama. Moramo steći ekonomsku sigurnost da bismo do nje došli i da bismo uopšte govorili o socijalnoj pravdi. Ko će danas da poveruje u partije ovakve provinijencije, kada su na čelu nekih takvih partija tajkuni? Da bismo krenuli napred, morali bismo da počnemo od bazičnih problema. Pre svega, sudstva, koje je katastrofalno i guši ceo sistem. Potom se možemo baviti drugim važnim stvarima, poput obrazovanja i kulture.

* Gde vidite najvitalniji deo društva?

- U ovom trenutku ga, zaista, ne vidim. Ogroman broj mladih ljudi ima ambiciju da što pre ode iz zemlje. Ko nam onda ostaje? Mladi odlaze, a narod radikalno stari. Svake godine nas je za četrdeset hiljada manje. Demografska katastrofa je deo opšteg stanja, a ravnodušnost jedna od najgorih karakteristika ovog vremena...