U NjUJORKU, u četvrtak 20. februara, posle duge i teške bolesti, od posledica moždanog udara preminula je spisateljica dr Nađa Tešić (1939-2014). Detinjstvo je provela u Srbiji, u rodnom Užicu, a u 15. godini se sa bratom Stojanom, čuvenim scenaristom i dobitnikom Oskara, zaputila u istočni Čikago. U SAD je živela do kraja, pišući romane, drame, eseje, scenarija i poeziju. Predavala je režiju i filmski scenario na Bruklin koledžu u Njujorku i francusku književnost na Ratgers univerzitetu. Autor je višestruko nagrađivanih romana "Borac u senci", "Rodna gruda", "Umreti u Čikagu" i "Daleko od Vijetnama". Njene drame "Posle revolucije" i "Žetva" sa zapaženim uspehom igrane su u teatrima u SAD.

Njen jedini roman preveden na srpski jezik "Umreti u Čikagu" ("Službeni glasnik", 2012) je imigrantska, autobiografska ispovest, u kojoj Srbije i Užice zauzimaju značajno mesto. Njen najduži boravak u Srbiji bio je onaj tokom agresije NATO, kada je kao antiglobalista i borac protiv imperijalističkih ratova, želela da deli sudbinu naroda kome je bez rezerve, baš kao i njen brat Stiv Tešić, pripadala.

- Tri centra gravitacije Nađinog života bili su Srbija i Jugoslavija kao duhovna i fizička domovina, Amerika kao nevoljno mesto prebivališta i Pariz kao duhovna i etička nadogradnja - kaže prof Radmila Nastić. - Međutim, pripadnost dvema kulturama, američkoj i srpskoj, Nađa i Stiv manifestovali su autobiografskim elementima u svojim delima, a oni sežu u jugoslovenske i srpske korene, ili i u američku kulturu, naročito u podžanr urbane naracije.

PORODICA

U POSLEDNjIM danima, o Nađi Tešić brinuli su njen sin Stefan, Stivova supruga Rebeka i najbliži prijatelji iz Srbije. U samrtnom času, dugo je i nerazumljivo govorila na srpskom jeziku, američki lekari su snimili njene reči u želji da ih neko prevede, ali se malo toga moglo razaznati...