Tarkovski danas ne bi prošao

NIKOLAJA Petroviča Burljajeva, slavnog ruskog umetnika čije se ime vezuje za najveće majstore ruskog filma, Andreja Tarkovskog, Andreja Končalovskog, Nikitu Mihalkova... naša javnost bliže je upoznala pre tri godine, kada je odlikovan Ordenom Svetog Save prvog stepena.

Reditelj šest filmova koji su u samom vrhu svetske kinematografije, saradnik filmskih velikana iz celog sveta, scenarist, producent, pisac i jedini ruski glumac koji je dobio nagrade na festivalima u Berlinu, Kanu, Veneciji, ovih dana opet je boravio u Beogradu. Burljajev je na Akademiji umetnosti održao predavanja o velikim stvaraocima, Tarkovskom, ali i o samom činu umetničkog stvaranja.

- Sa studentima delim tajnu filmskog zanata. Veliko zadovoljstvo mi je što je poverenje obostrano, jer je to važno u svakom odnosu - kaže Burljajev u razgovoru za "Novosti".

*Šta je ono najvažnije čemu želite da naučite svoje đake?

- Pokušavam da im predložim, i da oni prihvate, drugačiji pravac u kinematografiji, jedan put na kome će zaista osetiti sopstveni umetnički zanos. Jer, umetnost je u stvari podvig, misija. Tim putem prošli su svi pravi umetnički velikani, prošao je i Andrej Tarkovski, a mislim da sam prošao i ja. To je važno da shvate mladi ljudi koji tek treba da započnu da se bave ovom profesijom, a ne da svoje stvaralaštvo i talenat podrede današnjoj tržišnoj, pijačnoj, kulturi. Danas vladaju umetnici - trgovci, retko imamo priliku da sretnemo umetnike koji imaju misiju, i smatram da to iskustvo moram da darujem onima koji tek uče šta je film i šta je umetnost uopšte.

* Ko sve nameće tu "travestiju" vrednosti u umetnosti?

- Taj trend su nametnuli sadašnje vreme, novi društveni procesi, trka za novcem koja je postala glavna "disciplina" u životu savremenog čoveka, izgubljeni sistem vrednosti u svim aspektima života. Danas je glavni cilj što više zaraditi, što bolje sebe prodati. U takvom ambijentu nema mnogo umetnika koji imaju misiju, ali na moju radost, bar kada je reč o filmu, gotovo ih sve lično poznajem. Oni rade kao da su zakonodavci filmskog jezika, nadvisuju vrh vrhova kinematografije. Ali, njih ovi sa pijace drže na oku - šta rade, kako rade, s kim sarađuju, kakvi su im planovi. Zato one koji imaju misiju proglašavam "zlatnim vitezovima", ovde su to Goran Paskaljević, Emir Kusturica, Velimir Bata Živojinović, Lazar Ristovski.

* Smatrate li i vi da danas u svetskoj kinematografiji više nema velikih umetničkih filmova kao nekada?

- Nema velikih filmova zato što stvaraocima danas nije potrebna dubina osećanja. Veliki filmovi su nekad nastajali na jakim emocijama. To se ne postiže preko noći, a dubina osećanja vodila ih je na sam vrh, zato velikim filmovima nikada nije bila potrebna pijaca. Festival "Zlatni vitez" koji vodim, podstiče takve vrednosti. Naravno, stižu razne kritike i pitanja: gde su filmovi o homoseksualcima, incestu, gde je agresija? Sa njihovog aspekta, bez ovih tema danas nema bioskopa. Strašno je ovo vreme! Šta pokazujemo našoj deci koja dolaze u bioskop, i ko više uopšte pominje ono što je suština umetnosti i što su plemenita osećanja? Tržište, tačnije pijaca sada diktira: ako hoćete da gledate, gledaćete ovo što vam nudimo. A onda morate prodati i dušu i telo. Sve! Zato i nije moguće da se u savremenoj, tržišnoj kinematografiji pojave takvi reditelji, kao što je Tarkovski. Kad bi Tarkovski danas želeo da snima, ni on ne bi mogao da nađe novac za film.

* Na ovogodišnji FEST stiže kontroverzni "Staljingrad" Fjodora Bondarčuka. Da li biste ga preporučili našim gledaocima?

- Ostajem bez komentara.