PODVLAČIM i zamišljeno podebljavam crtu ispod svojih izbora i odluka, svojih prihoda i rashoda, svojih ostvarenih i neostvarenih planova, svojih obećanja i mogućnosti, svoje biografije koju sam rešio da nastavim u svojoj zemlji - tamo gde je uvek najlakše i najteže, gde o svemu gajite najintezivnija osećanja i najisključivije stavove. Opet prepoznajem svoj grad pun poznatih lica koja su se vremenom ipak privikla na mene, ženu koju volim, dete koje je stasalo lepo i pametno, iako još nema diplome prestižnih škola, porodicu na okupu i, konačno, ovo priznanje u ruci. Danas, sada, ovog trenutka, siguran sam da čovek treba da bude istrajan u svojim opredeljenjima i da sam 2001. godine doneo ispravnu odluku - rekao je u petak Goran Gocić, primajući NIN-ovu nagradu za roman "Tai", u izdanju "Geopoetike", na svečanosti u Skupštini grada.

Gocić je u svojoj besedi opisao svoj životni put, od odlaska u Englesku 1998, kao srpski novinar stipendista, magistriranja na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, poslu na Bi-Bi-Siju i u drugim britanskim medijskim kućama, do odluke o povratku u Srbiju i Beograd u kome je odrastao.

Obrazlažući po čemu se roman zagonetajućeg naslova "Tai" dostojno izdvojio od ostalih, član žirija, kritičar Mileta Aćimović Ivkov, objasnio je da je Gocić izgrađujući u romanu veoma složenu i razuđenu priču o emotivnom susretu junaka naših dana sa egzotičnom lepoticom sumnjivog morala u dalekom Tajlandu - karakterističnoj zemlji osmeha i gladnih usta, aktivirajući bogato i složeno književno, filozofsko i kulturološko nasleđe, uspeo da joj umetnički uverljivo obezbedi univerzalne dimenzije značenja i vrednosti.

- Tako je ova ljubavna drama, vešto lišena preterane sentimentalne intonacije, prerasla u dramu susreta i sukoba Istoka i Zapada; orijenta i okcidenta. Zbog toga i može da se kaže kako je u romanu izvršena i određena književna revizija postkolonijalnog pogleda na svet: različitih kulturnih i inih simulakruma, ograničenja, predrasuda i stereotipa. A to je, ovaj uspeo roman o sticanju identiteta junaka učinilo dodatno aktuelnim, zanimljivim i važnim. Jer on nam, pored uzbudljive priče, u paralelnom kompozicionom planu nudi i različite putopisne, epistolarne, esejističke i retoričke tekstovne deonice, te brojna intelektualna proziranja i uopštavanja.