Reagovanja na odlaganje nacionalnih penzija: Treba formirati novu komisiju

POSLE duže neizvesnosti i premišljanja, odluka ministra kulture Ivana Tasovca da se nove nacionalne penzije neće dodeljivati „sve dok se ne učvrste mehanizmi i profesionalni kriterijumi“, izazvala je, kao što se moglo i očekivati, različita reagovanja.

Po ministrovom mišljenju, nacionalne penzije su najbolji dokaz u šta se pretvaraju naše najbolje namere, ako se sprovode bez pravog institucionalnog okvira - „u ruglo i ismevanje naših građana, i kulture i, na kraju, u ismevanje ljudi koji su toj istoj kulturi dali svoj doprinos“.

- Ali, ova agonija mora da se prekine. Prilikom dosadašnje dodele penzija pokazalo se da nije najveći greh samo to što su penzije dobijali ljudi koji su bliski političkim strankama, već što se na taj način izbrisala granica između kulture i estrade, između smisla i besmisla - rekao je Tasovac.

Posebna priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi, ustanovljena su 2007. godine, za vreme ministrovanja Vojislava Brajovića. Do ove godine ovo priznanje dobio je 501 umetnik i kulturni poslenik, a odluke komisija, koje su se menjale, po pravilu su izazivale veliku buru, posebno kada su tzv. nacionalne penzije dobijale ličnosti sa estrade.

- Trebalo je i ove godine raspisati konkurs i formirati novu komisiju, koja bi, poštujući osnovne kriterijume, izdvojila umetnike koji zaslužuju ovo priznanje. Proteklih godina dešavalo se da se zbog različitih razloga na tom spisku nađu i oni koji to ne zaslužuju, ali ne bi smelo da se događa, kao u školi, da zbog nekolicine loših đaka trpe i oni dobri. Nagrade nikako ne bi trebalo ukidati, pa ni zamrzavati, već ih, za ovu godinu, ako je moguće dodeliti i retroaktivno - kaže Vojislav Brajović.

Kompozitor i član Nacionalnog saveta za kulturu Ivana Stefanović, inače dobitnik ovog priznanja, slaže se sa Tasovcem, kada su u pitanju kriterijumi:

- Već prve godine dovedeni u pitanje, kada su članovi Vlade sami ubacili imena Slađane Milošević i vajarka Drinke Radovanović, a ta praksa se i kasnije ponovila. Čišćenje kriterijuma je neophodno, jer je ovako estrada ušla na velika vrata u nacionalnu kulturu. Ukoliko se nešto ne promeni, izbor može da bude i po babu, i po stričevima.

Duško Paunković, predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, slaže se da je u pojedinim slučajevima priznanje pod političkim pritiskom dodeljeno onima koji ga ne zaslužuju, ali:

- To nije razlog da se ukida cela institucija priznanja, inače jedna od retkih pozitivnih tekovina u našoj kulturi u poslednjih desetak godina. Ako Ministarstvo smatra da se ova institucija pretvorila u ruglo, moglo je da ponudi primer objektivnog dodeljivanja priznanja ličnostima koje neće izazvati kritike javnosti, ni stručne, ni šire. Umesto toga, Ministarstvo se, kao i obično, opredeljuje za restriktivnu meru.

Jedan od članova prošlogodišnje komisije Živorad Ajdačić još jednom otvara pitanje korisnika nacionalnih penzija koji godinama žive u inostranstvu, a nisu doprineli našoj kulturi, kao i problem samostalnih umetnika, koji žive isključivo od svog stvaralaštva i na koje se obraća mala pažnja.

- Problematično je ukidati stečeno pravo samo zato što se u nekim prošlim izborima grešilo - kaže Ajdačić. - Neosporno je da bi kriterijume trebalo jasnije definisati i pooštriti i onemogućiti uticaj vlasti na izbor umetnika. Sada će biti oštećeni umetnici koji zaista zaslužuju ovu nagradu. U kulturi su najgori rezovi.

Po mišljenju Radomira Andrića, predsednika UKS, i ova odluka pokazuje da je kultura uvek na margini i da se kida tamo gde je najtanje:

- Čisto sumnjam da će se na ovaj način nešto uštedeti. Inflacija je učinila svoje, pa je prvobitnih 50.000 dinara, koliko iznosi dodatak na penziju, sada vredi tadašnjih 30.000. Slažem se da bi kriterijumi trebalo da budu znatno precizniji i izoštreniji i moram da primetim da su samo neki slojevi društva osuđeni na štednju. Nekoliko naših uglednih članova, koji su bez sumnje zadužili našu književnost i kulturu, ostaće ove godine uskraćeni. Ovakvom odlukom naneta je šteta našoj kulturi.