Knjige neće na lomaču!

TROJE autora „Službenog glasnika“, Mirjana Miočinović, Svetislav Basara i Mirjana D. Stefanović odbili su da potpišu ponuđeni aneks ugovora o autorskim pravima, uz optužbe da je namera ove izdavačke kuće - da njihova dela pretvori u stari papir. Tim povodom, Radoš Ljušić v. d. generalnog direktora „Glasnika“ je te navode, iznete u nekim medijima, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, energično demantovao: „Otkako sam u ’Glasniku’ nijedna knjiga nije, niti će biti uništena!“ Pritom je istakao da je u jednom od tekstova navedeno kako je Hitler spaljivao knjige, a Ljušić hoće da ih isecka.

Uz napomenu da u prepunim magacinima oko 80 odsto knjiga ne mogu lako i brzo da se prodaju, Ljušić je rekao:

- Praksa starog rukovodstva „Službenog glasnika“ bila je da se autorski ugovori zaključuju na dve ili tri godine. I kada su prestali da važe, prestalo je i pravo na njihovu prodaju. Ali, pošto nisu povlačene iz knjižara, dolazilo je do masovne povrede prava autora, zbog čega su oni potegli tužbe i dobili nekoliko puta veću nadoknadu nego što su autorski honorari. Stoga je novo rukovodstvo autorima ponudilo anekse ugovora koji bi trebalo da traju do iscrpljenja tiraža knjiga. To je, međutim, otvorilo pitanje šta sa knjigama koje nikako ne mogu da se prodaju u razumnom roku.
Odgovor je pronađen u članu 81. Zakona o autorskim i srodnim pravima koji glasi: „Ako izdavač namerava da neprodate primerke dela proda kao staru hartiju, dužan je da prethodno ponudi autoru, odnosno njegovom nasledniku, ako je dostupan da te primerke otkupi, po ceni za staru hartiju.“

- Ta odredba stavljena je u ponuđene anekse, da bi autori znali kakva su njihova prava ako knjiga ne može da se proda - rekao je Ljušić.

- To, dakle, nije bila nikakva naša izmišljotina, već smo se pridržavali propisa. Time smo želeli da zaštitimo i izdavača i knjigu, i autora kome je omogućeno da svoje delo kupi po gotovo simboličnoj ceni.

Dosad smo poslali oko 900 aneksa od kojih je 500 potpisano, a samo troje su odbili. Njihovi tekstovi su politički obojeni, jer je nemoguće da samo oni nisu mogli da shvate suštinu aneksa ugovora.

Prvi čovek „Glasnika“ je još istakao da je ova kuća samo u proteklih nekoliko meseci poklonila više od 1.000 svojih izdanja za biblioteke, naročito one siromašne. Iako je reč o daru, na to je morao da se plati PDV, čime je kuća na gubitku.

IZLAZ U OTKUPU

NA naše pitanje koliko ima knjiga u magacinima, Ljušić je odgovorio:

- Svakog dana sve ih je više. Dešava se da više knjiga poklonimo nego što i prodamo. Ekonomska kriza je veoma uticala na kupovnu moć čitalaca i jedino je rešenje da država izdvoji znatno više sredstava za otkup knjiga za biblioteke i tako omogući čitaocima da dođu do željenih dela.