Ceo život kao teatar

OD svih dramskih tekstova koje je napisao, Miloš Crnjanski je jedino na sceni video svog "Teslu" u beogradskom Narodnom pozorištu, neposredno posle povratka iz emigracije 1966. godine. Nezadovoljan kako je kritika ocenila ovo delo, a posebno Slobodan Selenić, insistirao je da se predstava skine sa repertoara i postavi sa novim rediteljem, kostimima, scenografijom, a naročito sa novim tumačima Tesle, Elen i Rozamund... Drama "Tesla" u režiji Borislava Borozana, u kojoj su igrali Vasa Pantelić, Milena Dapčević, Miloš Žutić i mladi Petar Kralj, odigrana je samo sedam put, pred svega 1.450 gledalaca.

Bez obzira na ovu nesretnu okolnost, veze Crnjanskog sa Talijinim hramom mnogo su dublje i višeslojnije, a komadi koje je napisao, kao i dramatizacije njegovih romana i danas žive na srpskim scenama. Njegov život i stvaralaštvo bili su prožeti teatrom, pa Petar Marjanović u knjizi "Crnjanski i pozorište" podseća: "Pisao je drame, pozorišne kritike, dramaturške oglede, portrete glumaca, teorijske i istorijske rasprave o pozorištu; osim toga u njegovoj poeziji, prozi, putopisima i memorijskoj literaturi ima motiva pozorišta u širokoj amplitudi i različitom kontekstu".

Ljubav prema scenskoj umetnosti usadila mu je mati Marina, koja je znala mnogo drama i mnogo stihova. Dečaka Miloša, koji je "i kad pada sneg" pohodio pozorište u Temišvaru, posebno je opčinio legendarni glumac Srpskog narodnog pozorišta Pera Dobrinović. Tako nadahnut, još u ranoj mladosti oprobao se u pisanju drama. Tada su nastali "Gundulić", "Prokleti knez" (drama u stihovima, čija je tema bila takozvano pravo prve noći) i jedno delo bez naslova pisano pod uticajem Đure Jakšića.

"U Beogradu sam Narodnom pozorištu, još 1912, poslao dramu 'Prokleti knez'. Dobio sam kartu od jednog profesora Druge beogradske gimnazije. Na toj karti rekao mi je da je član ocenjivačkog odbora Narodnog pozorišta i nekoliko ljubaznih reči. To je, bilo, zauvek, sve. Uostalom, za taj rukopis mi nije, ni najmanje žao."

"Prokleti knez" i "Gundulić" (takođe u stihovima, ali na temu ljubavi), zanavek su izgubljeni, a sem piščevih sećanja, o njima nema nikakvih tragova. Spasena iz jedne beogradske kuće koja je izgorela tokom Drugog svetskog rata, kako tvrdi Petar Marjanović, danas je u rukopisnoj zaostavštini Crnjanskog sačuvana samo jedna hartija ispisana dečačkim rukopisom, na kojoj je staračkom rukom velikog pisca dopisano približno datiranje i neka vrsta sažete ocene: "Iz jedne tragedije a la Jakšić god 1906-8?"

Svoj prvi, po mnogima najuspešniji pozorišni komad "Masku", Crnjanski je napisao u Beču tokom Prvog svetskog rata i objavio 1916. ali će beogradska publika na njeno izvođenje čekati punih šest decenija. Prvo dramsko delo Crnjanskog izvedeno na ovdašnjim scenama bio je "Konak", komedija - drama koja slika obrenovićevsku Srbiju uoči Majskog prevrata. Na scenu Savremenog pozorišta na Crvenom krstu postavio ga je Predrag Dinulović. Ulogu Aleksandra Obrenovića igrao je Rade Marković, Drage Mašin - Olivera Marković, a kraljice Natalije - Ksenija Jovanović. Premijera je bila s jeseni 1959. godine. Crnjanski, tada još u Londonu, ovo izvođenje nije imao prilike da pogleda, ali je bio u prepisci sa glavnim protagonistom Radetom Markovićem:

"Prema Vašim fotografijama sudeći, maskaradu Aleksandra Obrenovića, Vi možete izvršiti vrlo lako," sugerisao je pisac glumcu. "Bio je malo viši od Vas, ali ga mogu pamtiti gledaoci, oko 70 godina starosti, a tih će biti malo. Inače, za Vas će biti lako da imate njegove oči (kad skine cviker velike i tužne) čelo (zaraslo u vunastu kosu) i, snažan torzo, koji se vidi go, u petoj sceni. Ne zaboravite nikad da je kratkovid. Da li ste videli kako je tužan čovek, koji je kratkovid, kad izgubi naočari?"

Ponovno izvođenje "Konaka" bilo je gotovo deceniju posle njegove smrti (1986), u Narodnom pozorištu. Režirala ga je Mira Trailović, koja je obrazlažući svoj rediteljski koncept, između ostalog, već na prvoj probi rekla:

- Pokušaćemo da ostvarimo vreme Miloševe Srbije u kojoj se još batina po tabanima, otimaju svinje.

Glavne uloge tumačili su Boris Komnenić (kralj Aleksandar), Vera Čukić (Draga Mašin) i Svetlana Bojković (kraljica Natalija). Scenografiju je potpisao Petar Pašić, kostime Božana Jovanović, a muziku Vojislav Kostić.

Zamišljena raskošno i barokno "Maska" je prvi put igrana u skromnim uslovima Teatra poezije, tek 1977. godine u režiji Olivera Vitorovića. Svoj pravi sjaj i smisao scenskog postojanja dobila je tek u režiji Nikite Milivojevića u Narodnom pozorištu 1993. godine. Milivojeviću je "Maska" donela i Sterijinu nagradu za režiju. Poslednje izvođenje "Maske" bilo je u Narodnom pozorištu u Somboru, u režiji Gorčina Stojanovića.

Drama "Tesla", četiri decenije pošto je pisac skinuo sa scene, postavljena je 2005. u režiji Nikite Milivojevića, sa Draganom Mićanovićem u ulozi genijalnog naučnika.

"SEOBE" NA SCENI

PRVU dramatizaciju romana "Seobe", urađenu po odobrenju autora (1976-1977) potpisao je Miodrag Ilić, a na scenu Beogradskog dramskog trebalo je da je postavi Stevo Žigon, koji je posle jednomesečnog rada odustao od ovog izazova. Ovog velikog i delikatnog posla potom se prihvatila Vida Ognjenović, čija dramatizacija je premijerno izvedena u JDP, u njenoj režiji 1986. godine. Povodom 150 godina SNP 2011. godine "Seobe" u dramatizaciji i režiji Vide Ognjenović ponovo su igrane u Novom Sadu. U ovom teatru, Stevo Žigon je, ipak, uspeo da se izbori sa Crnjanskim. Prema dramatizaciji Petra Marjanovića 1987. godine, postavio je "Roman o Londonu".